Ovako makedonski novinar Milenko Nedelkovski komentariše miting koji je Edi Rama održao u Atini. Rama je, podsećamo, bio u, kako je najavljeno, privatnoj poseti Grčkoj, ali je uprkos tome što nije imao dozvolu grčkih vlasti održao miting na kome je rekao da su „Albanci u Atini postali ponos Albanije u ovom delu Evrope“.
Finale formulisanja velikoalbanske ideje
Prema rečima Nedelkovskog, sada su se i Grci osvestili – tek sada su videli koliko Albanaca imaju samo u Atini. Na osnovu toga mogu da vide koliko ih je u celoj Grčkoj i da im je država, kako kaže, okupirana na suptilan način, kao što se to dogodilo u Srbiji, Makedoniji ili Crnoj Gori. Radi se o finalu formulisanja velikoalbanske ideje, smatra Nedelkovski.
Što se Severne Makedonije tiče, Albanci su otvorili karte – žele da uzmu više od polovine te države. Uz Kosovo i Metohiju i druge delove Srbije (opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu) i delove Crne Gore i Grčke, vidimo da se radi o veoma velikoj teritoriji na koju Rama pretenduje, kaže naš sagovornik.
„Jedina svetla tačka u ovom trenutku je to što je pobeda VMRO- DPMNE u Makedoniji tako velika i ubedljiva, tako nacionalna i makedonizirana da su Albanci stavljeni u ćošak i nemaju puno manevarskog prostora. Uz to, albanska opozicija ovde, koja će biti deo vlade jeste radikalna na rečima, ali nije radikalna u suštini, u praksi. Tako da je jedina svetla tačka to što smo pre pet dana uzeli Makedoniju nazad, pobedili nacizam i fašizam i srušili aparthejd koji je trajao više od šest godina“, smatra on.
Rama želi da postane vođa albanske dijaspore
Sa druge strane, Ramine ambicije da se nametne kao svealbanski vođa nailaze na teškoće zbog sličnih ambicija koje ima Aljbin Kurti, smatra grčki novinar Spiros Sideris. Štaviše, navodi on, ne samo da su odnosi između političkih lidera Albanaca iz Albanije i kosovskih Albanaca zategnuti, zategnuti su i međualbanski odnosi uopšte.
„Zato ne verujem da ćemo se u bliskoj budućnosti suočiti sa stvaranjem Velike Albanije, jer to niko ne želi, a uz to i kosovski Albanci, i Albanci iz Albanije žele da budu lideri „albanizma“. Tako da nemam straha da će se neko sada nametnuti kao lider svih Albanaca. Mislim da je ovde u pitanju nešto drugo, više vezano za unutrašnje stvari u Albaniji“, smatra Sideris.
Ramina nezvanična poseta Grčkoj i održavanje mitinga u Atini poslala je nekoliko poruka grčkom premijeru Kirjakosu Micotakisu, objašnjava Sideris. S obzirom da poseta učinjena pred izbore za Evropski parlament, prva poruka je da Rama ima moć da utiče na njihov ishod.
U Grčkoj živi oko 375 000 Albanaca, većina njih ne mogu se smatrati pripadnicima nacionalne manjine, jer su ekonomski imigranti – to je veliki broj ako uzmemo u obzir broj stanovnika Grčke kao i broj glasača za evropske izbore, navodi Sideris.
„Rama želi da zadobije moć među albanskim iseljenicima. Kao i Bugarska ili Srbija, mnogo Albanaca je napustilo Albaniju zbog ekonomske situacije. Mislim da je to pametno za nekog ko želi da se zadrži na vlasti. Rama svojoj dijaspori poručuje: tu sam i želim da vas zaštitim“, kaže Sideris.
Naš sagovornik napominje da spor oko izbora za gradonačelnika Himare, grada na jugu Albanije, na kojima je pobedio Fredi Beleris i dalje traje. Beleris se nalazi u zatvoru, a albanske vlasti još uvek nisu priznale njegovu pobedu.
Puštanje na slobodu Fredija Belerisa nalazi se u vrhu prioriteta Micotakisove vlade – sam Micotakis je bio u Albaniji da pruži podršku Belerisu, tako se Ramin miting u Atini može posmatrati i kao uzvraćanje udarca, zaključuje Sideris.
Pogledajte i: