Zajednički potpisana izjava pri OEBS-u povodom 79. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu podseća na značaj sećanja na ovaj prelomni trenutak u istoriji čovečanstva, ali podseća i na to da zločini nacista ne zastarevaju. Potpisani su osudili uništavanje i skrnavljenje grobova vojnika-oslobodilaca i pozdravili su rezoluciju protiv heroizacije nacizma i neonacima. Pored Srbije i Rusije, zemlje potpisnice su Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.
Istoričar Luka Jovanović podseća da su Prvi i Drugi svetski rat predstavljali prekretnice u ljudskoj istoriji, a da su sukobi koji su do tada bili najveći po svom obimu nazivani velikim ratovima koji će okončati sve ratove.
Drugi svetski rat, 1941-1945. Pobednička zastava na Rajhstagu u Berlinu, 2. maj 1945.
© Sputnik / Vladimir Grebnev
/ Ono što je svet, ali i Evropa, pre svega doživela u Drugom ratu, do tada nikad nije doživela u prošlosti i tu se pre svega misli na obim stradanja i razaranja koji su pojedini narodi podneli. Oni narodi koji su procentualno podneli najveću žrtvu u borbi protiv nacizma, fašizma i ostalih totalitarnih ideologija bili su, tvrdi Jovanović, pre svega srpski i ruski narod.
Nepokolebljivi
Srbija je poslednjih godina ostala pri svom čvrstom stavu, koji je ponovo dokazala, da čuva i neguje svest o svom učešću i doprinosu u odbrani Evrope i civilizacije u oba svetska rata, objašnjava Jovanović. Srbija nema spornu istorijsku ulogu u smislu toga da li je učestvovala na strani pobednika ili gubitnika, dok se sve ostale zemlje Balkana ne mogu time pohvaliti.
Drugi svetski rat 1939-1945. Oslobođenje Jugoslavije od nacističkih osvajača. Sovjetski vojnik, kapetan garde Sergej Ivanov sa jugoslovenskom devojčicom u naručju, selo Omoljica.
© Sputnik / Evgeniй Haldeй
Ukoliko gledamo Srbiju i srpski narod tokom Drugog rata, tu pre svega treba naglasiti činjenicu da je srpski narod imao čak dva antifašistička pokreta, dok mnogi evropski narodi koji se danas smatraju civilizovanim i naprednim nisu imali ni jedan, odnosno bili su apsolutno na strani fašizma i nacizma. Svaki balkanski narod ima tu spornu ulogu po pitanju toga na čijoj strani je bio i svaki od njih je želeo da pređe na pobedničku stranu. Nakon Prvog rata je Srbija prevela Hrvate i Slovence na pobedničku stranu, a u Drugom ratu je bio isti slučaj, pogotovo sa Nezavisnom Državom Hrvatskom, rekao je Jovanović za Sputnjik.
Bez obzira na očigledno nepoštovanje zemalja saveznica prema Srbiji i pritiske koje danas trpe sve zemlje koje se na bilo koji način svrstaju sa Rusijom, makar i protiv Hitlera, Jovanović ističe da je Srbija postojana u svom stavu kada je reč o borbi protiv fašizma, nacizma, ili bilo koje druge totalitarne ideologije. Mi smo, kaže on, jedni od onih koji nemaju čega da se stide i koji se reviziji istorije žestoko protive.
Zvanični narativ Zapada
Plodovi Prvog svetskog rata, nastavlja Jovanović, bili su zapravo koreni Drugog svetskog rata. Prvi rat je doneo ulazak u savremeno doba ljudske istorije, propast starih država i stvaranje novog svetskog poretka, što je izazvalo jake nacionalističke pokrete. Jedan od najjačih javio se u Nemačkoj.
Nemačka je na krilima revizije svih odluka Versajskog mira kojim je okončan Prvi rat iznedrila nacizam, a zatim je na krilima nacizma pokušala da izvrši reviziju svega što se desilo do tada, upravo novim ratnim sukobom.
Po završetku Drugog rata, nastavlja Jovanović, svetski zvaničnici od američkih predsednika, do britanskih i francuskih premijera, priznavali su činjenicu da je taj rat dobijen samo zbog ratnih napora i žrtve Rusa, odnosno Sojvetskog Saveza. U prvo vreme su priznavali velike pobede kod Lenjingrada, Staljingrada, Kurska... Priznavali su da su Rusi imali najveće izdatke, što ljudske, što materijalne. Ipak, narativ se brzo preokrenuo.
Ono što se ispostavilo kao opasnost koja je vrlo brzo krenula da se nazire jeste upravo taj strah od predstavljanja ko je značajniji u pobedi nad Hitlerom. U novoj blokovskoj podeli i nastupajućem Hladnom ratu, Zapadni blok, danas okupljen u NATO savezu, pokušavao je da svima stavi do znanja kako je Amerika bila ta koja je odnela prevagu na strani saveznika u Drugom svetskom ratu, pokušavajući da pobije žrtve SSSR-a i Rusije. To je sve rađeno u svrhu politike i političkih odnosa izazvanih blokovskom podelom.
Kako je ruski heroj Aleksej Botjan spasao Krakov s „majorom Vihorom“
© Sputnik / RIA Novosti
/ Veliki otadžbinski rat
U Rusiji je vrlo jak kult Drugog svetskog rata, objašnjava Jovanović, a on se tamo retko kad i naziva Drugim ratom, jer je to za njih zapravo Otadžbinski, odnosno odbrambeni rat. Rusi su zato i ostali pri stavu da bez obzira koja ideologija bila na vlasti, treba apsolutno poštovati i ceniti žrtve koje je njihov narod dao u opštoj borbi i odbrani ne samo SSSR-a, već i celog sveta.
Danas možete videti u Rusiji mnoga mesta gde su izgrađeni spomenici Lenjinu ili Staljinu i kako su ti spomenici zapušteni i prepušteni zaboravu kao ideološki spomenici. Sa druge strane, spomenik Žukovu, kao jednom od glavnih ruskih stratega iz Drugog rata, čovek koji je osvojio Berlin i koji je glavni tvorac 9. maja, njegov kult je i dalje jak i on je izuzetno poštovan. Rusi su ostali čvrsto pri svom stavu da kulturu sećanja treba apsolutno negovati i Rusi su jedan izuzetno istorijski osvešćen narod, koji je svestan činjenice da, ukoliko zaboravimo neki istorijski događaj, dolazimo u opasnost da nam se on ponovi.
Nikolaй Bulganin, Georgiй Žukov, Vasiliй Sokolovskiй i Ivan Hohlov v štabe Zapadnogo fronta, 1941 god
© Sputnik
/ Dan Evrope?
Kada se govori o zapadnim saveznicima, kaže Jovanović, tu se pre svega misli na Francusku, Britaniju i Ameriku i oni na svom unutrašnjem planu i dalje neguju kult oba rata. Međutim, kada su u pitanju druge države, to je često vrlo diskutabilno i njihov stav može da varira.
Nakon Drugog rata, pogotovo tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina, u cilju pomirenja i građenja nove Evrope, zapadne države naginju ka shvatanju 9. maja ne kao Dana pobede nad fašizmom, već ga nazivaju Danom Evrope ili danom pomirenja. Isto to se radi i sa Prvim svetskim ratom, i danom primirja. Rusi i Sovjeti uopšte, objašnjava Jovanović, ipak ostaju pri čvrstom stavu da je to Dan pobede. Uz njih sada stoji i Srbija, koja je još jednom dokazala da je bastion slobode i slobodarskog razmišljanja, makar bila i jedina u Evropi.
Mi stalno prenebregavamo činjenicu, čitava Evropa je prenebregava, da je u Nemačkoj nakon pada Berlinskog zida i njenog ujedinjenja neonacistički pokret planuo i da on postoji i dan danas. Toga nema u Rusiji i toga nema u Srbiji, odnosno sa narodima koji su dali najveći doprinos toj borbi. Neonacistički pokreti ne postoje samo u Rusiji i Srbiji, a svugde drugde, nažalost, postoje, zaključio je Jovanović za Sputnjik.