Što će reći i da je potpuno normalno što se istog dana – u utorak 7. maja – ambasador Srbije u Rusiji Momčilo Babić na inauguraciji predsednika Rusije Vladimira Putina slikao sa svojim kineskim kolegom Žangom Hanhuijem. I mađarski ambasador Norbert Konkolji uz njih, jer je posle Francuske i Srbije kineski predsednik u planu svoje evropske turneje imao i Mađarsku. Koja je i sama, kao i Srbija, od svojih zapadnih partnera optužena za prekomernu bliskost Kini kao i Rusiji.
Prijateljstvo natopljeno krvlju
Dolazeći u Srbiju drugi put za 8 godina, što je poprilično učestalo s obzirom na udaljenost i veličinu Kine i Srbije, Si je u autorskom tekstu u ”Politici” – uz naslovnu poruku ”Neka svetlost našeg čeličnog prijateljstva zasija na putu saradnje Kine i Srbije” – naglasio i da je ”pre 25 godina NATO flagrantno bombardovao ambasadu Kine (…), ubivši tri kineska novinara… Ovo nikada ne smemo zaboraviti. Kineski narod ceni mir, ali nikad neće dozvoliti da se ponovi istorijska tragedija. Prijateljstvo Kine i Srbije, koje je natopljeno zajednički prolivenom krvlju dva naroda, postalo je zajedničko sećanje dva naroda i ohrabriće obe strane da zajedno krenu krupnim koracima napred… Usred tekuće transformacije sveta, neviđene u jednom veku, međusobna podrška dve strane je (sve) čvršća”, a ”uzajamno korisna saradnja (sve) bliža”.
Osim ovog snažnog podstreka Srbima da izdrže u borbi koju vode već decenijama a u međuvremenu je to postala i zajednička borba za oslobođenje od onih koji su verovali da mogu nekažnjeno da bombarduju sve koji im se nađu na putu, državna kineska novinska agencija Sinhua ukazala je i da je ”glavna Sijeva poruka Evropi: saradnja”. A britanski ”Fajnenšel tajms” u svemu tome će videti paklenu zaveru kineskog predsednika da pronađe pukotine u Evropskoj uniji i NATO-u, valjda u skladu s poznatim strahom američkog geostratega Zbignjeva Bžežinskog da će savez Pekinga i Moskve s Parizom (ili Berlinom) predstavljati smrtnu presudu za globalnu hegemoniju Sjedinjenih Država.
Uzajamna korist
Saradnja Kine i Evropske unije je i ”komplementarna i uzajamno korisna” a ”dve strane imaju ekstenzivne zajedničke interese i širok prostor za saradnju”, ukazao je Si u razgovoru s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom kome je, kao i pre godinu dana kad je Makron bio u državnoj poseti Kini, prisustvovala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u funkciji nadzornog organa iz briselskog sedišta Evropske unije i NATO-a. Ili u još prozaičnijem nastojanju da spreči ostvarivanje citirane glavne Sijeve poruke o saradnji umesto konfrontacije, što je predsednica Evropske komisije i potvrdila kada je, nakon trilateralnog sastanka, sama održala pres konferenciju na kojoj je zapretila da će Brisel uzvratiti Kini zbog njenog tobožnjeg prevelikog industrijskog kapaciteta u konsultacijama s G7, dakle onako kako mu Amerika kaže.
Kina i Evropska unija su, inače, jedna drugoj drugi najveći trgovinski partneri, pa je i sasvim logično što je Si pozvao Evropsku uniju da se ”odupre pokušajima da se poslovni odnosi pretvore u politička, ideološka ili bezbednosna pitanja”, što će agencija Sinhua, da pojasni, staviti u kontekst ”pokušaja Vašingtona da svoje saveznike na Zapadu navede na ’de-reskiranje’ od Kine”.
U oštrom kontrastu ovakvom zahtevu, iz Vlade Srbije saopšteno je da je Srbija potpuno otvorena za kineske investicije, koje su već postale najveće strane investicije u zemlji. Da bi onda predsednici Si Đinping i Aleksandar Vučić potpisali i Zajedničku izjavu o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.
Makronova ruska torta
Ali da je i sam vrlo otvoren za nekakvu saradnju s Kinom, ili drugačijeg izbora i nema, i Makron je pokazao već i svojim pokušajima da, kako je to opisala agencija ”Rojters”, šarmira Si Đinpinga. Pored ostalog, i putovanjem u francuske Pirineje gde su živeli (omiljeni) baba i deda francuskog predsednika, kao i jagnjetinom, domaćim sirom i običnom pitom od borovnica kojima je poslužio svog gosta, sve u nastojanju da se formalnoj državnoj poseti doda i lični ton. Pomenuta pita, inače, otkriva ”Figaro”, na meniju se našla iz geopolitičkih razloga – umesto Makronove omiljene ruske torte.
Ali dvojica predsednika do Pirineja su doputovali odvojenim avionima, potom i odvojenim automobilima od aerodroma, pa je na kraju izvor ”Rojtersa” blizak francuskom predsedniku mogao da se pohvali samo ”prijateljskim i veoma iskrenim razgovorima” – što znači da nijedan ustupak, od ekonomije do Ukrajine, Makron od Sija nije dobio – dok je jedan evropski diplomata, mnogo oštrije, rekao da je Si ”pobednik” svoje posete, jer je ”zacementirao svoj imidž ’vladara sveta’ koga Zapadnjaci preklinju da reši evropske probleme u Ukrajini”.
O tim i ostalim problemima Zapadnjaka, ne onako kako bi oni želeli, u svetu koji se menja kao što ga je opisao kineski predsednik, uskoro će, mnogo sadržajnije i bez patetičnih pokušaja da se uspostavi lična bliskost jer ona već postoji, razgovarati Si i Putin prilikom njegove najavljene posete Pekingu.
Koliko će taj razgovor biti značajan i za Srbiju? Šta Srbiji donosi poseta Si Đinpinga? I šta je on postigao svojim dolaskom u Evropu?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili Milan Bačević, nekadašnji ambasador Srbije u Kini, i prof. dr Nikola Zivlak, akademski direktor za Aziju francuske poslovne škole Emlion, i jedan od idejnih tvoraca Instituta ”Pojas i put”.