Takvo prizemno licemerje čini se da je dostiglo svoju tragikomičnu metastazu baš dok je u srpskoj prestonici boravio jedan od najmoćnijih lidera sveta Si Đinping.
NATO vojska odapela strele
Teško je i pobrojati sve sumanute „argumente“ kojima su vojske NATO uposlenika, sa prozapadnih medija i društvenih mreža, kidisale da opravdaju dnevnice i grantove i da obesmisle istorijski susret Vučića i Sija.
Pomenućemo samo neke. Najmarkantnije i najzabavnije.
Čim je sleteo avion sa kineskom državnom delegacijom na aerodrom Nikola Tesla, vojska evrotalibana odapela je svoje naoštrene strele.
Javni servis Radio televizije Srbije uključio je direktan prenos dočeka Sija na prvi program i prekinuo je, zamislite tog greha, polufinale Pesme Evrovizije. Mreže su se usijale, lampice se popalile.
Nije vredelo ni to što svi gledaoci televizije danas imaju daljinske upravljače i za delić sekunde mogu da prebace na RTS2 gde je privremeno preseljeno estetski opskurno i vrednosno kontraverzno muzičko takmičenje iz Malmea.
Ali nije tu problem Evrovizija. Nevolja je što je cela Srbija u udarnom terminu mogla da vidi kako prvi čovek moćne svetske sile stiže sa suprugom u srpsku prestonicu. Kako velika Kina doživljava malu Srbiju kao ravnopravnu.
Sledeći udar, evroatlanske pešadije bio je još nenormalniji.
Salve napada usledile su na državni vrh Srbije jer je Sija na aerodromu dočekao i splet srpskih igara. Jer su mladići i devojke u našim tradicionalnim nošnjama opleli kolo – Igrale se delije nasred zemlje Srbije.
Zgroženi su bili elitistički cinici, isti oni koji su žestoko negodovali jer su neretko satanske evrovizijske uniforme samo na nekoliko minuta završile na drugom kanalu.
U rafalnim udarima, samo su prećutali da je i Makron u Parizu dočekao Sija uz nacionalne igre, kao i Orban dan kasnije u Budimpešti. Kako diplomatska pristojnost ovakve posete i nalaže.
Naravno, u Srbiji takav doček nije stvar isključivo manira i protokola već i dubokih i iskrenih osećanja.
Ko je ovde kolonista
I tu dolazimo do sledećeg nivoa napada zapadnih garnizona iz njihovih medijskih rovova.
Kao papagaji, raznorazni analitičari i stručnjaci iz brojnih oblasti, ponavljali su da se Srbija takvim ponašanjem postavila snishodljivo i da je zvanično postala kineska kolonija.
Takav nivo bezobrazne zamene teza, svako racionalan i dobronameran teško može čak i da pojmi. A kamoli da proguta.
Nisu kolonisti oni koji direktno Srbiju ekonomski ucenjuju i zahtevaju od nje da se odrekne Kosova i Metohije, nego je kolonista Kina koja uz rame sa Rusijom u celom svetu brani stav da je Kosovo sastavni deo Srbije.
Nisu kolonisti oni koji otvaraju vrata po Srbiji nogama kao okupatori i šalju svoje ambasadore čak i na dogovore vlasti i opozicije o izbornim uslovima, nego je sada ovde kolonista Kina.
Nisu kolonisti oni koji ovde decenijama nameću svoje zakone, svoju kensel ideologiju, svoju pederastiju, svoju cenzuru protiv ruskih medija, svoju reviziju istorije, nego je kolonista sada Kina verovatno jer je Si spavao u Beogradu, a nije od Srbije tražio ništa.
Pojavio se čak i jedan ugledni profesor koji je izjavio da je ova poseta kao vic sa slonovima i miševima.
Verovatno on svoje studente uči da države isključivo treba da sarađuju sa teritorijalno i populaciono istim državama sa kojima se poklapa i BDP. A nikako da ne bi smele da dobiju zaštitu od neke velike sile koja odlučuje o sudbini planete. Sigurno se on tako lucidno sprda i kad su u pitanju odnosi Srbije sa EU i Amerikom...
Jedan od prozapadnih opozicionih lidera čak je izračunao, u svom beznađu, da je Si bio ukupno oko 20 sati u Beogradu pa se to ne može nazvati dvodnevnom posetom iako je spavao u Srbiji.
E to još stvarno nismo čuli, da se državničkim posetama meri vreme kao u računovodstvu javnog preduzeća kad se odobravaju dnevnice. Ludilo.
Neki su čak u ovako medijski jako propraćenoj poseti videli nameru da se stavi u drugi plan kampanja za beogradske izbore.
To nekako i mogu da razumem jer šta su odnosi Srbije sa svetskom mega-silom spram kanalizacionih kolektora u Borči i teških problema vračarskih pudlica koje nemaju dovoljno zelenih površina da vrše nuždu.
A kad su tek ovo čuli...
Šlag na tortu, bila je odluka Sija i Vučića da podignu nivo odnosa dve zemlje na Zajednicu o zajedničkoj budućnosti sveta. O zajedničkoj viziji buduće miroljubive planete bez hegemona koji mogu da te bombarduju, da ti ubijaju decu i ruše ambasade kad god im se ćefne.
E to je evroatlanstiste pogodilo pravo u živac.
Provrištali su da je Srbija krenula u BRIKS, kukali su horski za EU poglavljima, cvileli zbog sudbine naših evropskih integracija, pitali se što hitno ne reaguju Hil, Eskobar, Ursula, Analena, Džozef, Emanuel, Volodimir....
Bilo ko.
Tad je već bilo kasno. Srbija i Kina potvrdile su svoje čelično prijateljstvo.
NATO strelice su se odbijale od avion iz Pekinga. Kao u vicu sa slonom i mišem.