Ovo za Sputnjik kaže dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu komentarišući najavu kineskog predsednika Si Đinpinga tokom posete Beogradu, da će se Srbija pridružiti zajednici koja vidi drugačiju budućnost čovečanstva.
On pre svega objašnjava da je Zajednica sudbine čovečanstva, koju u Evropi još nazivaju i Zajednicom sa zajedničkom budućnošću čovečanstva, vizija koju je Si Đinping predstavio 2013. nakon dolaska na čelo Narodne Republike Kine.
Kineski pogled bez hegemona
Osnova njegove diplomatije u trenutku početka tranzicije ka multipolarnosti, to je i ostala, a sada se i realizuje:
„Njegov pogled, kineski pogled, znači da se Kina protivi hegemonističkom pogledu na svet, postojanju hegemona. Ne pominje se direktno, ali zna se na koga se to pre svega odnosi, na SAD. Takav svet je neprikladan, loš za dalji razvoj čovečanstva. Ta misao, zajednička budućnost čovečanstva, kritikuje hladnoratovsko razmišljanje, stvaranje i širenje alijansi, blokovsku podelu, sve što dovodi do tenzija, regionalnih i globalnih“.
Mitić dodaje da Kina ovim konceptom želi da ukaže da je neophodan povratak povelji Ujedinjenih nacija, međunarodnom poretku koji je zasnovan na pravu. Da svetu nije potreban poredak zasnovan na zapadnim pravilima, kako to tvrde Bajden, Blinken, Borelj, Vonderlajnova. Ne na interpretaciji, već na onome što je napisano, onome što je zaista međunarodno pravo.
Mitić kaže da je i inicijativa Pojas i put, čiji smo članovi, praktično deo saradnje nove Zajednice. Podseća da su 154 od 193 države članice UN ušle u neki oblik saradnje sa Kinom kroz tu inicijativu.
Da je Kina jedan od stubova izgradnje novog poretka potvrđuju i nove globalne inicijative koje je predložila u poslednje tri godine. Globalna razvojna inicijativa, bezbednosna inicijativa, globalna civilizacijska inicijativa, sve one na neki način dopunjuju inicijativu Pojas i put, ali i dograđuju Zajednicu sudbine čovečanstva.
„Njihov predlog je da je neophodno da se svet razvija što je moguće ravnomernije i da svaka država, svaka civilizacija, ima pravo na sopstveni razvoj, bez nametanja nekih modela razvoja i nametanja funkcionisanja strukture države, načina na koji oni vide demokratiju, a kineska demokratija svakako je drugačija od liberalno-demokratske koja je zastupljena na zapadu“.
Sporazum sa više država
Sporazume o izgradnji nove budućnosti Kina je postigla sa više zemalja ASEAN-a, zone u kojoj se nalazi, to su Tajland, Malezija, Indonezija i Kambodža. Tu su i Pakistan i Mongolija, ali i države van regiona, Južna Afrika, Kuba, u decembru se pridružio i Vijetnam.
Kina gradi novu zajednicu i sa arapskim zemljama učesnicama kinesko-arapskog samita u Rijadu 2022. godine.
„Važno je da Srbija prva u Evropi ima takav nivo saradnje. On je zapravo nadogradnja onoga što je počelo 2009. Sporazumom o strateškoj saradnji, a nastavljeno 2016. kada je dogovorena sveobuhvatna strateška saradnja. Sada imamo najviši nivo, prethodni ima i nekoliko drugih evropskih država, ali saradnju u Zajednici sudbine čovečanstava u Evropi nema niko“, ističe Mitić.
On podseća da su, što se tiče političke saradnje, srpsko – kineski odnosi zasnovani na četiri ugaona kamena. Prvi je obostrana podrška teritorijalnom integritetu, poštovanje vojne neutralnosti i poštovanje odluke Srbije da ima političku nezavisnost koja se vidi u odbijanju da uvede restriktivne mere Ruskoj Federaciji i Kini. Drugi je ekonomska saradnja koja je značajno uznapredovala od potpisivanja Sveobuhvatnog sporazuma o strateškoj saradnji, a sada kulminira Sporazumom o slobodnoj trgovini.
„Treći je zajednička kultura sećanja vezana za ratni zločin NATO, odnosno bombardovanje Kineske ambasade i ubistvo troje njihovih novinara tokom agresije. Četvrti je sličnost u pogledu na ono što je budućnost sveta u smislu multipolarnosti, kretanja sveta u pravcu koji bi trebalo da ga vrati onome što je međunarodni poredak zasnovan na pravu, poštovanju UN“.
Šta će reći Zapad
Mitić kaže da, iako nova zajednica u koju Srbija ulazi nije uperena protiv bilo koga, ni protiv Evropske unije, čak ni protiv EU integracija, protiv bilo koga u regionu, ipak možemo očekivati reakcije Zapada.
„Znamo kakva malicioznost postoji kod mnogih koji tretiraju bilo kakvu srpsku saradnju sa istočnim partnerima, jasno je da će mnogi smatrati da je to nešto što unosi novi razdor, što pokušava da ojača kineski politički i ekonomski, svaki drugi uticaj preko Srbije na Balkanu.
Samim tim u Evropi će ga svrstati u kategoriju malignih uticaja, poput onog koji pominju kad je u pitanju Ruska Federacija. Sigurno je da će ovo biti element za dodatni pritisak“, ističe naš sagovornik.
On ipak dodaje da se ništa bitnije neće promeniti, Srbija je već pod velikim pritiskom, pre svega zbog nemogućih uslova koji joj se postavljaju oko Kosova i Metohije, veza sa Rusijom, Republike Srpske, pa i zbog unutrašnjih pitanja.
Dakle, Srbija teško da može nešto izgubiti, a dobija ono za šta se opredelila, potvrđuje, veoma važnim korakom, kontinuitet svoje spoljne politike.
„Ovo je veoma važan korak napred u smislu pokazivanja svetu da Srbija vidi budućnost u multipolarnom poretku. Da će podržati ono što su neki od osnovnih principa za koje se zalaže ova inicijativa, a to je protivljenje blokovskim podelama, a samim tim i širenje alijansi. Upravo je širenje NATO-a dovelo do sukoba na Balkanu, ali i u Ukrajini. Srbija želi na kurs koji je važan za bezbednost Evrope i sveta“, zaključuje Mitić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping i potpisali su u Beogradu Zajedničku izjavu dve zemlje o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.