U ovom dugo teoretizovanom drevnom međuplanetarnom sudaru - za koji naučnici veruju da se dogodio pre nekih 4,5 milijardi godina - planeta veličine Marsa zvana Teja udarila je u Zemlju i raspala se na mnoge fragmente užarene lave.
I dok se neki ostaci Teje mogu naći zakopani ispod afričkih i pacifičkih tektonskih ploča u obliku guste, akumulirane mase, naučnici do sada nisu znali gde su završili drugi delovi uništene planete.
Ali sada, zahvaljujući podacima NASA svemirske letelice GRAIL (Gravity Recovery and Interior Laboratory), velika nalazišta gvožđa i rude titanijuma su pronađena duboko ispod površine Meseca, što sugeriše da su preostali ostaci Teje zapravo formirali Zemljin Mesec, piše „Dejli mejl“.
Planetarni geofizičar, Edrijen Bruke iz Nemačkog svemirskog centra u Berlinu, opisao je nalaze GRAIL-a kao apsolutno fascinantne.
„Naš Mesec se bukvalno okrenuo naopačke“
Novi rad njegovog tima, objavljen u aprilu u časopisu „Nejčer geosajens“, fokusirao se na 'gravitacione anomalije' duboko ispod površine Meseca: guste, teške džepove materije identifikovane senzorima svemirske letelice GRAIL.
„Analiza ovih varijacija u Mesečevom gravitacionom polju omogućila nam je da zavirimo ispod Mesečeve površine i vidimo šta se nalazi ispod“, rekao je Bruke.
Ispod Mesečeve kore, u oblasti između kore i jezgra poznatom kao omotač, svemirska letelica GRAIL otkrila je dve guste oblasti koje odgovaraju naslagama 'ilmenita' - titanskog gvožđa - koje bi sigurno morale postojati ako je teorija udara Teje ispravna.
Nakon verovatnog Tejinog sudara sa Zemljom i nakon što su delovi ove izgubljene planete ostali zakopani duboko ispod Zemljine kore, rastopljena lava teškog titanijuma i gvožđa na površini Meseca počela je da tone dublje u njegovo jezgro, gurajući lakše stene prema gore.
„Naš Mesec se bukvalno okrenuo naopačke“, rekao je koautor studije Džef Endrjuz-Hana, geofizičar u Lunarnoj i planetarnoj laboratoriji Univerziteta Arizone.
Kompjuterski modeli njihovog kolege Nan Džanga sa Univerziteta u Pekingu ponudili su originalni okvir za njihovu teoriju da duboko unutar Meseca mora da postoji materijal bogat titanijumom ako je Mesec zaista nastao raspadom bivše planete Teje.
„Kada smo videli te modele, upalila se sijalica“, reko je Endruz-Hana.
„Vidimo potpuno isti obrazac kada posmatramo suptilne varijacije u gravitacionom polju Meseca koje otkrivaju naslage gustog materijala ispod kore.“
Dokazi o postanku Meseca
Na Zemlji postoje dokazi da je međuplanetarni sudar između Teje i Zemlje stvorio naš Mesec. Ovo su dve podednako guste i neobične oblasti neposredno ispod plašta naše planete, poznate kao LLVP, odnosno „velike teritorije niskebrzine“.
Jedan LLVP leži ispod afričke tektonske ploče, a drugi ispod pacifičke tektonske ploče, mereno seizmičkom opremom sličnom onoj koja se koristi za otkrivanje zemljotresa.
Njihovo postojanje ustanovljeno je kada su geolozi otkrili da se seizmički talasi dramatično usporavaju na dubini od 2.900 kilometara u dva regiona, koji se razlikuju od drugih delova Zemlje.
Naučnici veruju da je materijal u ovim LLVP-ovima između dva i 3,5 odsto gušći od okolnog Zemljinog omotača.
Prošle godine, istraživači predvođeni Kalifornijskim institutom za tehnologiju došli su na ideju da su se ovi LLVP-i mogli formirati od male količine materijala iz nekadašnje Teje koja je pala u donji omotač drevne Zemlje.
Da bi to potvrdili, zamolili su profesora Hongpinga Denga iz Šangajske astronomske opservatorije da istraži ovu ideju koristeći svoje pionirske metode u računarskoj dinamici fluida.
Nakon što je sproveo niz simulacija, profesor Deng je otkrio da bi nakon udara koji je formirao Mesec, značajna količina materijala sa Teje (oko dva procenta Zemljine mase)ušla u donji omotač drevne planete Zemlje.
Pogledajte i: