Pamtimo ih! Nisu samo oslobodili Beograd nego i – celu Evropu

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu obeležen je polaganjem venaca na spomen-kompleks groblja oslobodilaca srpske prestonice.

Organizacija „Besmrtni puk“ je u znak sećanja na heroje Drugog svetskog rata prošla ulicama Beograda, od Vukovog spomenika do Groblja oslobodilaca Beograda.

Dečak na defileu u čast Dana pobede u Drugom svetskom ratu, Beograd

Uz njih su šetali građani, stari i mladi, porodice sa decom, braća i sestre. Deca su sačekala intoniranje srpske i ruske himne, nakon čega su se razjurila oko Večne vatre, gde su njihovi roditelji, bake i deke, polagali cveće.

Pobeda i tačka

Nebojša Kuzmanović iz međunarodnog patriotskog pokreta za očuvanje ličnog sećanja na generacije iz Drugog svetskog rata – Gvozdeni puk, smatra da je značaj današnjeg dana nesporan i neupitan.

Intoniranje srpske i ruske himne pri polaganju venaca za Dan pobede u Drugom svetskom ratu

Bitno je da danas budemo ovde kako bismo obeležili 9. maj i pobedu nad nacistima. Ne treba da se dovodi u pitanje uopšte zašto je današnji dan bitan. Više od 35 miliona Slovena je tada poginulo, a i nacista je najviše poginulo u borbama protiv Slovena. Mi smo taj rat izneli, mi smo u njemu pobedili i moramo da ga obeležavamo. Treba znati ko su nam bili neprijatelji. Ko god je čuo za Majn kampf i upustio se u čitanje takvog smeća može da vidi da je Hitlerov glavni neprijatelj slovenski svet. Ovde smo zato što je ovo naša pobeda nad zlom koje je htelo da nas uništi. Meni je pradeda učestovao u oslobođenju Beograda, bio je na Sremskom frontu, a posle je kao volonter otišao sa Rusima na Berlin. Hvala precima za njihova slavna dela, ispričao je on za Sputnjik.

Njegova koleginica iz „Besmrtnog puka“, Jana Jerotijević, ističe da gotovo nema te osobe čiji preci nisu učestvovali ili nastradali u tom ratu, uključujući i njenu porodicu iz okoline Kragujevca. Mnogi su nastradali, a danas im se ne pamte imena i prezimena. Iz ovog razloga je bitno, kaže ona, da smo danas ovde, da otrgnemo sve te nebrojene i, nažalost, često bezimene junake, a naše pretke, od zaborava.

Nebojša Kuzmanović i Jana Jerotijević iz organizacije ,,Besmrnti puk Srbija"

Moj deda nije oslobađao Beograd

Ruskinja Marijana položila je cveće pored plamena Večne vatre sa svojim suprugom. Deca su im, kažu, u školi, pa nažalost nisu mogli da dođu. Ipak, to nema veze, jer se njih dvoje trude da svojim potomcima objasne u čemu je značaj i veličina podviga njihovih predaka. U Srbiji žive tek godinu dana, ali srpski pričaju perfektno.

Marijana i njen suprug - Rusi koji polažu cveće na Večnu vatru prilikom Dana pobede u Drugom svetskom ratu

Živimo ovde već godinu dana i današnji dan je za nas veoma značajan, a mi smo vrlo ponosni. Srbi i Rusi su vrlo naklonjeni jedni drugima, što je za našu porodicu, pogotovo decu, značajno. Naša deca znaju odlično zašto je Dan pobede bitan i šta je radio njihov pradeda.

Marijanin deda nije učestvovao u oslobađanju Beograda, kaže ona kroz osmeh i dodaje – učestovao je „samo“ u oslobađanju Evrope.

Ruske devojčice se igraju pored srpskih i ruskih oficira, spomen-kompleks oslobodiocima Beograda

Kazahstanski karling

Kazahstanski juniorski karling tim došao je u Srbiju kako bi učestvovao na međunarodnom takmičenju koje počinje baš 9. maja u Beogradu. Došli su zbog sporta, kaže trener Anton, ali su srećni što su se baš na današnji dan zatekli u zemlji koja slavi Dan pobede, a ne Dan Evrope.

Vrlo smo ponosni što možemo da proslavimo ovaj praznik sa srpskim narodom.

U Kazahstanu se, kaže njegova koleginica Sitora, svake godine obeležava 9. maj i to je njihov nacionalni praznik, a čak i deca vrlo dobro znaju za njegov značaj.

Kazahstanski juniorski karling tim na polaganju venaca za Dan pobede u drugom svetskom ratu

Odlično znamo šta ovaj dan znači. Mi smo vrlo zahvalni svojim precima što su za nas izvojevali ovu pobedu. Bez njih mi danas ne bismo bili ovde, rekla je za Sputnjik mlada sportistkinja Tilisimaj.

Vence su položili i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko i predstavnici vlade Srbije, predstavnici ambasada Belorusije, Kazahstana i Azerbejdžana, kao i predstavnici Grada Beograda, uz stotine građana, potomaka oslobodilaca, Srba, Rusa, unuka i praunuka heroja koji su svoje živote dali pri odbrani Beograda.