Međutim, nova istraživanja podržavaju hipotezu da je ovaj deo mozga uključen i u neke kognitivne funkcije, odnosno da igra ključnu ulogu u učenju.
„Dugo vremena smo pretpostavljali da je glavna funkcija malog mozga da kontroliše kretanje. Međutim, sada znamo da postoje delovi malog mozga koji su povezani i izgleda da su evoluirali zajedno sa delovima velikog mozga koji su odgovorni za razmišljanje“, izjavila je neurobiolog Andrea Bostan sa Univerziteta Pitsburg u SAD.
Naučnici su trenirali majmune da pomeraju levu ili desnu ruku u zavisnosti od slike na ekranu; pri čemu su bili nagrađeni sokom ako su napravili pravi potez. Ali kada su im stručnjaci dali lekove koji privremeno onesposobljavaju zadnji deo malog mozga, njihova sposobnost učenja je bila značajno smanjena.
Kada se deaktivira cerebralni region, ometa se proces sticanja novih znanja
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Uprkos soku kao nagradi, životinje su imale problema da se sete koju ruku da pomere kada vide određenu sliku. To se nije događalo ako su pre uzimanja lekova naučili određeni pokret.
„Kada deaktivirate ovaj cerebralni region, ometate proces sticanja novih znanja. Proces učenja je mnogo sporiji, a krajnji rezultat nije na istom nivou“, rekao je Bostan.
Dalja ispitivanja su pokazala da lekovi nisu uticali na izvođenje samog pokreta i da „isključivanje“ drugih delova malog mozga nije uticalo na proces učenja, preneo je „Sajens alert“.
Istraživanje pod nazivom „A cerebro-cerebellar network for learning visuomotor associations“ objavljeno je u časopisu „Nature Communications“.
Pogledajte i: