Vodeća autorka studije Verena Šuneman sa Univerziteta u Bazelu izjavila je da još nije jasno kakvu su tačno ulogu životinje imale u širenju i prenošenju lepre, prenosi Svis info.
"Ne znamo da li su veverice zarazile ljude ili obrnuto", kaže ona.
Bakterije lepre (ycobacterium leprae) koje su istraživači otkrili u kostima srednjovekovne veverice iz Engleske usko su povezane sa bakterijama lepre koje se nalaze u ljudskim kostima iz istog perioda i regiona, navedeno je u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Karent bajolodži.
Prema Šunemanovoj, saznanja o lepri u srednjem veku su od velikog značaja i danas, jer ta bolest nije potpuno iskorenjena. Kako je dodala, oko 200.000 ljudi oboli od ove bolesti svake godine.
"Kako se bolest širi još nije u potpunosti shvaćeno. Životinjama kao domaćinima lepre posvećuje se malo pažnje. Međutim, životinje mogu biti važne za razumevanje postojanosti bolesti", objasnila je Šunemanova.
Istraživanje istorije takozvanih zoonoza, odnosno bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude, moglo bi da pruži važan uvid u ovom pogledu, dodala je.
U okviru studije, istraživači su ispitali ostatke dvanaest crvenih veverica i 25 ljudi na arheološkom nalazištu u Vinčesteru (Velika Britanija). Grad je bio poznat po takozvanom leprozarijumu, bolnici za obolele od lepre.
Takođe je imao veze sa trgovinom krznom, budući da je došlo do razmene između pacijenata sa gubom i veverica, jer su se kaputi pravili od krzna veverice u srednjem veku, navodi se u studiji.
Pored toga, veverice su se ponekad držale kao kućni ljubimci tokom ovog perioda.
Pogledajte i: