Naravno, sve je istrgnuto iz konteksta, kratki susret odigrao se tokom samita OEBS. Međutim, nesreću za Osmanija predstavlja činjenica da je ovako počela njegova predsednička kampanja.
On bejaše jedan od dva kandidata albanskih političkih partija na predsedničkim izborima (drugi je Arben Taraveri, gradonačelnik Gostivara ispred koalicije Alijanse za Albance, partije BESA, Alternative). Osmani je naposletku u prvom krugu osvojio 40.000 glasova više, ali suštinski kampanja protiv njega jeste uspela i albansko biračko telo ostaje podeljeno.
Akcija „mladih Mitrovčana“
Za plakate niko nije „preuzeo odgovornost“, pominjano je u izjavama nekih albanskih političara sa Kosova i Metohije kako je to akcija „mladih Mitrovčana“. I to nezadovoljnih delovanjem Osmanija dok je u ime Severne Makedonije rukovodio OEBS-om, bezbeli ništa nije učinio za „Kosovo“.
Naravno, iza ove i čitavog niza ostalih sitnih provokacija najverovatnije stoji Aljbin Kurti.
Albansko biračko telo u Severnoj Makedoniji deli se na dva pola, pri čemu je primetno da onaj okupljen oko DUI (čije je kandidat baš Osmani) više podržavaju strukture iz Tirane, dok ovi okupljeni oko alternativne liste računaju na pomoć iz Prištine.
Sukob između Rame i Kurtija odražava se na političke procese u Skoplju, a tu očiglednu stvar makedonski političari uglavnom izbegavaju da primete. Jer, oni su zabavljeni sopstvenim kampanjama i „svojim“ biračkim telom.
A nakon prvog kruga predsedničkih izbora tom biračkom telu izdvajaju se dva ista kandidata koji su vodili žestoku bitku u oba izborna kruga 2019. godine, samo je odnos snaga između njih sasvim drugačiji.
Repriza „derbija“
Pre pet godina u prvom krugu bejaše nerešeno (i doslovno, razlika je iznosila svega 4 hiljade glasova), dok je u drugom predsednik Stevo Pendarovski odneo pobedu nad Gordanom Silljanovskom-Davkovom za oko 60 hiljada glasova.
Socijaldemokratski savez tada je „kompletirao“ svoju vlast, pa je Zoran Zaev mogao da nastavi avanturu sa potpunom primenom Prespanskog sporazuma.
Ta avantura naposletku je destabilizovala Severnu Makedoniju do te mere, da je i sam Zaev završio političku karijeru, a na najboljem putu da doživi ubedljiv poraz na izborima je i partija koju je predvodio, kao i njen predsednički kandidat.
Vratolomije Zaeva
I ovoga puta, načelno posmatrano, Pendarovski je trebalo da ima bolju startnu poziciju. Ipak je on je aktuelni predsednik. Međutim, „vratolomije“ Zaeva i SDSM dramatično su oborile rejting vladajuće garniture pa je aktuelni šef države u nove izbore ipak ušao kao autsajder.
Deo „socijaldemokratskih glasača“ odliva se i ka gradonačelniku Kumanova Maksimu Dimitrievskom, nekadašnjem funkcioneru SDSM koji je sada na čelu stranke ZNAM (Za našu Makedoniju) koju je osnovao, a deo se odliva i ka Levici (još od prethodnih izbora sa parlamentarnim statusom) koja je kandidovala u Srbiji veoma poznatu i odlično prihvaćenu profesorku skopskog Pravnog fakulteta Biljanu Vankovsku.
Maksimovski i Vankovska su zbirno u prvom krugu dobili oko 14% glasova. Drugi krug predsedničkih izbora održava se 9. maja, istog dana kada i parlamentarni izbori, pa su u SDSM očekivali i da će odliv njihovog starog biračkog tela ka drugim listama biti manji. Međutim, sa ovolikim zaostatkom u odnosu na kandidatkinju VMRO (u procentima razlika je 40 naprema 20%) teško je da će predsednički kandidat popraviti rejting liste. Realnije je da ZNAM i Levica potvrde na parlamentarnim izborima rezultate svojih kandidata iz prvog kruga predsedničkih.
Istovremeno, VMRO je ne samo zadržao svoje biračko telo, nego je Gordana Siljanovski-Davkova sada osvojila u prvom krugu za 14 hiljada glasova više nego pre pet godina u drugom krugu. Zato se i čini kako su izbori, i predsednički i parlamentarni odlučeni već nakon prvog kruga.
Moguća i iznenađenja
Naravno, iznenađenja jesu moguća. Postoje uvek događaji koji utiču u finišu kampanje na distribuciju glasova. Ipak, trendovi koji se mogu uočiti u ovom trenutku jasno govore da je Severna Makedonija na putu promena. I što je još važnije od toga, ti trendovi pokazuju da avanture Zorana Zaeva proistekle iz Prespanskog sporazuma jednostavno nisu legitimne.
Manipulacije i (pred)izborni marifetluci jesu pomogli da se ta stvar formalno zaokruži i proglasi legalnom. No, sve nakon toga ukazuje da proces nije bio legitiman. Takođe, indikativne su i podele u albanskom korpusu, kako zbog budućih geopolitičkih prestrojavanja (nesaglasnosti između albanskih elita u Tirani i Prištini po pojedinim pitanjima mogu proizvesti i šire, regionalne imlikacije), tako i zbog unutrašnjih političkih pregrupisavanja.
Ustanovljeni „paritetni princip“ u Severnoj Makedoniji bio je uzročnik korupcije koja je poprimila neverovatne razmere, a tu su se brojni kadrovi koji su predstavljali albanske političke stranke „odlično snašli“. Baš zbog ovih neverovatnih razmera i „snalaženja pojedinaca“ sada se i u albanskom korpusu pojavljuje alternativa, nije tu sve u geopolitici, niti u sučeljavanju Rame i Kurtija.
Kraj jedne etape
Uglavnom, za pretpostaviti je da se sa ovim predsedničkim i parlamentarnim izborima jedna istorijska etapa u „životu i trajanju“ Severne Makedonije završava. I to etapa iza koje ostaju katastrofalne posledice po etničke Makedonce.
Može li se upropašteno ispraviti? Može li se izgubljeno nadoknaditi? Mogu li se poverenje u institucije i kolektivno samopouzdanje vratiti?
Odgovori na ova pitanja zavise od mnogo faktora, a neki od tih faktora su u ovom trenutku nepredvidivi.
Ko je mogao predvideti pre samo pola decenije da će kao značajni eksterni činioci sada Kurti i Rama uticati na izbore u Skoplju!? I da će se po južnom delu Kosovske Mitrovice lepiti plakati protiv jednog kandidata na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji?