Vaskrs danas slave Ruska, Srpska, Gruzinska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.
Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Pripreme za Vaskrs tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, a nastavljaju se Velikim petkom u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti.
Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava. Na Veliki petak farbaju se jaja, najviše crvenom bojom koja simbolizuje Isusovu krv.
Pogledajte i: