Novo naučno istraživanje sugeriše da je pre otprilike 590 miliona godina Zemljino magnetno polje doživelo značajno slabljenje, potencijalno izlažući planetu povećanom kosmičkom zračenju. Ali, suprotno prethodnim verovanjima, to slabljenje možda nije značilo katastrofu za život na Zemlji, već je omogućilo povoljne uslove za njegovo širenje.
„Zemljino magnetno polje bilo je u vrlo neobičnom stanju kada su se makroskopske životinje iz faune Ediacaradiversifikovale i napredovale“, primećuje Ventao Huang, naučnikza Zemlju saameričkog Univerziteta u Ročesteru.
Studija iz 2019. otkrila je da je Zemljino magnetno polje dostiglo najpoznatiji nivo pre otprilike 565 miliona godina tokom razdoblja Edijakarane, što se poklapa s pojavom višećelijskog života.
Oslabljeno magnetno polje trajalo je najmanje 26 miliona godina
Dok je konvencionalno mišljenje sugerisalo da bi oslabljeno magnetno polje bilo štetno za život u nastajanju zbog smanjene zaštite od solarnih vetrova, neki su naučnici, poput Karle Sagane, još 1965. godine predložili da atmosfera i okeani mogu da pruže dovoljnu zaštitu.
Huang i njegovi kolege su dokazali istraživanje koje uključuje magmatsko kamenje iz Južne Afrike i Brazila staro nekoliko milijardi godina, otkrivajući drastično smanjenje jačine Zemljinog magnetnog polja tokom vremena. To istraživanje je objavljeno u časopisu „Communications Earth & Environment“.
Oslabljeno magnetno polje Zemlje o kojem je reč, poznato kao ultraniski vremenski prosečni intenzitet polja (UL-TAFI), trajalo je najmanje 26 miliona godina, podudarajući se sa porastom atmosferskih i okeanskih nivoa kiseonika pre oko 575 do 565 miliona godina.
„Novi podaci koji potvrđuju i proširuju UL-TAFI, jačaju potencijalnu vezu s Ediakaijskom evolucijom makroskopskih životinja“, objašnjavaju autori navedenog novog istraživanja.
Kako se povećao nivoa kiseonika?
Modelovanje sugeriše da je oslabljeno magnetno polje moglo da olakša beg vodonikovih jona iz Zemljine atmosfere u svemir, što je rezultiralo višim nivoom kiseonika u životnoj sredini, podržavajući tako diversifikaciju života tokom Edijakarijske ere, a ne tokom poznatije kambrijske ere, koja obično privlači pažnju zbog svojih evolucionih prekretnica.
Dok se Edijakarijska era često povezuje s primitivnim, gnjecavim organizmima, nedavna istraživanja ukazuju na prisutnost svih složenih ekosistema tokom tog razdoblja, dovodeći u pitanje prethodne predstave.
Međutim, pojava složenijih oblika života zahtevala je više nivoa kiseonika, što je na kraju pokrenulo evolucionu putanju tokom Edijakarijskog razdoblja. Život je uhvatio svoj trenutak kada je Zemljino magnetsno polje izbledelo, čak iako je mnogima od tih stvorenja bilo suđeno da uđu u evolucionu slepu ulicu, ističu na kraju Huang i njegov tim, preneo je „Sajens alert“.
Pogledajte i: