Ovo je stav Dušana Ilića naučnog saradnika Instituta za evropske studije na temu da li albanski faktor postoji na Balkanu i koliko je on zapravo jak. Ilić kaže da nije loše napomenuti da su viđeniji istoričari sa ovih prostora zaključili još odavno da anglosaksonski faktor određuje način političkog života na Balkanu.
Albanci produžena ruka Zapada
„Generalno gledano, ovo je nastavak projekta stvaranja velike Albanije koji datira još od 1878. godine i takozvane Prve prizrenske lige. U tom istorijskom kontekstu treba posmatrati i savremene procese, gde se jasno na terenu vidi stvaranje velike Albanije, počev od Republike Albanije, Kosova i Metohije, severa Makedonije, Crne Gore i manje više Grčke, gde su prilike malo drugačije,“ kaže Ilić.
U suštini, ističe naš sagovornik, vidi se da su procesi u Tirani, Prištini i Skoplju u mnogo čemu povezani, a kao dokaz za to ističe da su na predsedničkim izborima u Makedoniji pored dva makedonska jaka predstavnika, i dva albanska prošla prilično dobro sa rezultatima.
„Ovde smo prvi put imali i direktno i zvanično mešanje Aljbina Kurtija u predizbornoj kampanji, gde je on direktno stao na stranu jednog od albanskih kandidata u Severnoj Makedoniji što će imati ozbiljnih implikacija na formiranje buduće vlade u Skoplju, nakon parlamentarnih izbora koji nas čekaju za nekoliko dana,“ smatra Ilić.
Istorijski momenat
Prema rečima Ilića, Albanija i jeste konstruisana kao država prvi put 1913. godine kao jedna vrsta geopolitičkog klina u Srbu Srbije
„Ne smemo zaboraviti da je Albanija kulturološki i po istorijskom nasleđu prevshodno srednjovekovnom, bila većinski srpska zemlja i da je nakon Osmanske okupacije taj deo bivših srpskih zemalja uslovno rečeno, konstantnom islamizacijom i doseljavanjem određenih etničkih elemenata iz drugih delova osmanske imperije, da kažemo, menjana etnička slika. Mada, kulturološki, taj prostor nije u potpunosti bio odvojen od srpske matice koja je počela da se oslobađa definitivno početkom 19 veka,“ podseća Ilić.
Da albanski faktor buja, dodaje naš sagovornik može se primetiti i po tome što se stvara određeno političko rivalstvo među njihovim liderima, što je do skoro bilo - nezamislivo.
„Međutim, ono što je takođe činjenica jeste da albanski faktor od svog početka ima tutora i da samostalno sigurno ne bi uspeo da opstane iz više razloga, te stoga i jeste pogodan materijal u rukama zapada za kontrolu Balkana,“ zaključuje naš sagovornik.
Albanci ne mogu bez tutora
Podsećanja radi, početkom godine i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio, govoreći o odnosu EU prema Kosovu i Metohiji, da je „albanski faktor na Balkanu veoma ozbiljan“ i da „problem može da eksplodira“.
Inače, albansko pitanje u poslednjih tridesetak godina sve više je dobijalo na značaju, posebno u strategiji EU na Balkanu kao i NATO. Više od drugih država i naroda, Albanija i albanska nacija postale su predmet posebnog interesovanja u kontrolisanju Balkana, posebno Srbije kroz otimanje Kosova i stavljanje pod protektorat NATO i SAD. Albanija i albanska nacija na Balkanu značajni su ne samo za Ameriku već i za i Nemačku, Tursku i Veliku Britaniju.
Albanci su takođe dobili „ulogu“ da oko sebe okupe, u ime NATO pakta, ne samo svoje sunarodnike u Makedoniji, KIM, već i da utiče i na procese u Crnoj Gori koji tek predstoje po pitanju albanskog položaja.
Procene su da Albanci imaju zajedno sa Hrvatskom zadatak da oko sebe okupljaju države „Jadransko-Jonske“ inicijative. U svakom slučaju Albanci na Balkanu imaju novu ulogu od SAD i Nemačke i značajno će parirati interesima Srbije čiju moć na Balkanu bi trebalo da umanje.
Pogledajte i: