Džon Di
Zahvaljujući seriji romana Jana Fleminga o špijunu „007“, Džejmsu Bondu, ljudi su saznali za tog neuhvatljivog špijuna, ali nije uvek bilo tako.
Za Engleze je u XVI veku špijun „007“ bila druga osoba – Džon Di. On je bio matematičar, geograf, filolog, filozof, koga su zapamtili kao čoveka crne boje kože i alhemičara.
Imao je veliki broj knjiga, rukopisa i raznovrsne sposobnosti, bio je vrač, gospodar stihija (navodno je upravo Di poslao oluju na špansku nepobedivu armadu 1588. godine), vidovnjak.
Neki izvori navode da su njegove usluge koristili engleski monarsi. Marija Tjudor mu je tražila da joj napravi horoskop, ali, umalo, da zbog toga izgubi život.
Predviđanje da ne može da ima dece se nije svidelo Krvavoj Meri pa ga je zatočila u kuli i čak su nameravali da ga ubiju. Međutim, sve je bilo istina i Marija je umrla ne ostavivši naslednika, a presto je nasledila Elizabeta.
Veoma je poštovala Dija i čak je i datum svog ustoličenja odredila nakon konsultacija sa njim. Posebno važne poruke astrolog je označavao šifrom „007“: nule su značile „samo za tvoje oči“, a sedam je bio srećan broj za alhemičare.
„Imali smo sreće"
Prorok je imao sve veći autoritet. Postojala je neka vrsta magneta kod njega, bio je visok i mršav starac, nosio je dugačak crni mantil i gustu belu bradu.
Ruski ambasador, koji je bio na engleskom dvoru, Grigorij Mikulin je pisao da je prilikom prvog sastanka Di ostavio čudan utisak – imao je pronicljive oči, meki pokreti su bili hipnotišući i imao je jak glas.
Ruski car je u potrazi za mudrim ljudima uvek pozivao maga, pa se na dvoru pročulo da je Moskva vrbovala savetnika Elizabete.
Kao i svaki alhemičar i Di je imao veliki broj predmeta. Kristalne kugle, kristale i staklo od dragocenih i retkih minerala. Imao je i crno ogledalo kojim se povezivao sa drugim svetom. Ogledalo je proizvedeno od opsidijana koji je nastao od vulkanske stene, što je tada bila retkost. Već u 21. veku su naučnici odlučili da otkriju kako je egzotični artefakt završio u rukama engleskog proroka.
Arheolog Stjuart Kembel je 2021. godine sa Univerziteta u Mančesteru i njegove kolege Elizabet Hili, Jaroslav Kuzmin i Majkl Glaskok sprovele su geohemijsku analizu ogledala.
"Imamo sreće što se opsidijan nalazi samo u nekim vulkanima. Malo je tih izvora, a uglavnom znamo njihov sastav", objasnio je Stjuart Kempbel.
Materijal je po hemijskim svojstvima bio sličan opsidijanu iz meksičkog grada Pačuka koju su proizveli Asteci.
Naučnici su izučili i dva ogledala i poliranu ploču od opsidijana koja se čuvala u muzejskim kolekcijama. Detaljna analiza je potvrdila da su i ovi predmeti iz perioda Asteka.
Neobičan poklon
Interesantnije je to da u drevnoj civilizaciji se hodnici, kupatila ili ženske torbe nisu koristili za ono za šta su predviđeni. Žene se nisu šminkale pred ogledalom, u umivale ili češljale. Indijanci su ih koristili na isti način kao i Džon Di.
Naučnici u članku pišu da je to široko rasprostranjena vrsta asteckih ritualnih predmeta. Koristili su se u različite svrhe: u medicini i kao talisman, za zaštitu od zlih duhova i kako bi se proniklo u dušu ljudi.
U folkloru Asteka postoji zanimljiva legenda. Bog Teskatlipoka, čije ime se prevodi kao „ogledalo koje se puši“, poklonio je Krcalkoatlu, zmijolikom božanstvu antičke srednjoameričke kulture, čudan poklon - okrugli paket. To je bilo crno ogledalo. Pogledavši u njega se vladar užasnuo i odlučio da zauvek napusti svoj narod.
Šta je Krcalkoatlu video? Možda je video strašnu budućnost invazija Španaca i pad imperije? Ovaj mit je bio osnova da su u religiji, kroz ogledala napravljena od opsidijana i drugih dragocenih materijala, asteški sveštenici komunicirali sa bogovima i predviđali.
Naučnici smatraju da je Džonu Diju bila poznata simbolika ospidijana i crnog ogledala. Pretpostavlja se da je do ogledala došao tokom svojih putovanja. Posle španskih osvajanja, drevni artefakti, a sa njima i nepoznati običaji i tradicija su se našli po celoj Evropi.