Veliki broj njujorških policajaca upao je u utorak uveče na Univerzitet Kolumbija i priveo oko 50 propalestinskih demonstranata, nekoliko sati nakon što je gradonačelnik Njujorka poručio da protest studenata koji dve nedelje paralizuje tu obrazovnu instituciju „mora odmah da se okonča“.
Autonomija univerziteta: uhapšeno više od 1.000 studenata
Policija opremljena za razbijanje demonstracija upala je na Univerzitet Kolumbija nešto posle 21 sat, nekoliko sati nakon što su demonstranti zauzeli Hamilton Hol, upravnu zgradu univerzitetskog kompleksa eskalirajući protest koji traje skoro dve nedelje. Prema navodima policije, korišćene su šok bombe da dezorijentišu demonstrante, ali suzavac nije upotrebljen.
Više od 1.000 demonstranata uhapšeno je tokom poslednje dve nedelje u kampusima u Teksasu, Juti, Virdžiniji, Severnoj Karolinu, Novom Meksiku, Konektikatu, Luizijani, Kaliforniji i Nju Džersiju, neki i posle sukoba sa policijom.
Na taj način vlasti SAD su pokazale kako poštuju autonomiju univerziteta, paradoksalno, gotovo istovremeno sa podrškom koju je Dinko Gruhonjić dobio od američkog ambasadora pod firmom „odbrane autonomije univerziteta“.
Dvostruki standardi
Institut autonomije univerziteta datira još iz srednjovekovnih vremena, da bi kasnije bio usavršen kao jedna vrsta imuniteta u granicama univerzitetskog prostora za slobodno misleće ljude ne bi li bili zaštićeni od progona državnih autoriteta, kaže Koprivica za Sputnjik.
Zaštita se odnosi za one stvari koje spadaju u domen slobode mišljenja, a da pri tom ne predstavljaju ugrožavanje ideje opšteg dobra zajednice, dodaje Koprivica.
Međutim, u SAD je očigledno da tradicija autonomije univerziteta nije tako shvaćena, kao što je to slučaj u Evropi, a sa druge strane, SAD su pravna država u jednom vrlo rigidnom smislu reči, smatra Koprivica.
„Tako da ako nemate dozvolu za okupljanje, ili još gore, ako je ono zbog čega ste se okupili suprotno idejama, interesima onoga što američka politička elita zastupa, onda možete očekivati da ćete doći pod udar američke pravne države, uključujući policiju i njene pendreke. Bez obzira ko ste, šta ste i koju funkciju obavljate u društvu i koliko ste ugledni. Čak i ako niste ni na kakav objektivan način ugrozili javni red i mir, odnosno bilo koga od sugrađana. Dakle, reč je o dvostrukim standardima u još jednom smislu koji se tiče unutrašnje politike i očigledno je da Amerika kod sebe ideju autonomije univerziteta ne shvata odveć ozbiljno.“
Amerikanci bezobzirni i spolja i iznutra
Očigledno je da se ljudi koji rade na univerzitetima u SAD ne doživljavaju kao nekakva, uslovno rečeno, uzvišena i nedodirljiva stvorenja već kao bilo koji radnici koji mogu doći pod udar zakona, ili zloupotrebe zakona kad god to američka elita nađe za shodno, dodaje Koprivica.
Sve to je nije iznenađujuće i neobično za SAD jer na isti način na koji deluju bezobzirno prema onima koji im se nađu na putu u spoljnopolitičkim relacijama, to rade i u unutrašnjim, ako to nije u interesu establišmenta ili njihovih klijenata iz inostranstva, smatra Koprivica.
„Očigledno je da država Izrael ima izuzetno moćne i jake zaštitnike američke vrhuške. Na kraju krajeva, nije se to desilo samo u SAD, već i u Francuskoj gde su zabranjeni protesti protiv izraelskog rata na teritoriji Gaze, što je suprotno zdravom razumu i pozitivnom pravu francuske države. Pod tri, to čak nije ni pametno s obzirom na činjenicu da u Francuskoj žive milioni muslimana. Ali to prosto govori o tome da ti dvostruki standardi imaju svoju geopolitičku pozadinu i da određene skupine imaju načina da zaštite svoje interese, čak i na teritoriji onih država za koje bismo mogli da pretpostavimo da imaju veći kapacitet za vršenje suverenosti, nego što je slučaj sa našom zemljom.“
Hilova odbrana ekstremiste Gruhonjića
Komentarišući podršku ambasadora SAD Dinku Gruhonjiću s obrazloženjem da je reč o odbrani autonomije univerziteta, Koprivica kaže da Gruhonjić nažalost nije takozvani doktor nauka, iako je veoma neobično što je takva osoba uopšte ušla u akademsku sferu, a kamoli da je došla do zvanja profesora pošto tu ni po kom osnovu ne bi trebalo da pripada.
Dodaje da je očigledno da su ideju opšteg dobra zajednice izgubile iz vida kolege koje su nažalost stale u odbranu jedne neakademske osobe, ekstremiste koji je sa pozicija srbofobije napravio karijeru i „kao tobožnji novinar, a onda i kao još tobožnjiji naučnik“.
„Ono što se često zaboravlja i smeće sa uma jeste da ideja autonomije univerziteta nije iznad još važnije i opštije ideje dobrobiti zajednice. Tako da ako neko radi protiv svoje zajednice, protiv zajednice u kojoj je došao do zvanja profesora kao Dinko Gruhonjić koji očigledno većinski narod u zemlji u kojoj živi doživljava kao neprijateljski, onda je potpuno neodrživo da neko za takvo delovanje uživa autonomiju univerzitetskog prostora, odnosno univerziteta koji nije predviđen za takve situacije. Kad je reč o podršci koju je dobio od američkog ambasadora, to je stvar koja je potpuno razumljiva jer nije prvi put da se Kristofer Hil ponaša krajnje neumesno i nediplomatski kao neko ko je guverner Srbije“.
Hil je pokazao da je suština čitave akcije koja je pokrenuta u zaštitu „jednog ekstremiste“ da iza nje stoji Zapad, koji preko Gruhonjića i njemu sličnih godinama ostvaruje svoje interese i potvrđuje svoju dominaciju u srpskom društvu, dodaje Korivica.
Ljudi poput Hila imaju prednost nad svim drugim autoritetima u Srbiji, što se videlo i kad je bila „ona nesrećna tzv. parada ponosa“ kad je on doslovno naložio da se to održi, iako su svi državni organi bili protiv, zaključio je Koprivica.
Pogledajte i: