Evropska unija, naime, ne diktira samo koji zakoni moraju, nego i kakvi zakoni ne smeju da postoje. Čak i kad postoje u samoj Evropskoj uniji i njenom velikom bratus one strane Atlantika, u Sjedinjenim Američkim Državama. Zato što postoje i u Rusiji, i lepo su poslužili svojoj svrsi odvajanja žita od kukolja, da se odmah uoči ko je strani agent a ko nije.
Agenti stranog uticaja
Početkom aprila, elem, pojasniće zapadni mediji, u Republici Srpskoj utvrđen je predlog zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, prema kojem se one među njima što ih finansiraju stranci, a bave se političkim delovanjem i uticajem na javno mnjenje, definišu kao ”agenti stranog uticaja”.
Prostije rečeno, predviđa se elementarna transparentnost – jednostavna etiketa sa sastavom proizvoda kao u bilo kojem supermarketu – te otuda i izvesno čuđenje što se, u rezoluciji koja se u Evropskom parlamentu donosi zbog slučaja Gruzije koja ima istu nameru kao i Republika Srpska, izražava ”smrtno ozbiljna zabrinutost” jer je ”zakon svojim duhom i slovom nekompatibilan sa vrednostima Evropske unije i demokratskim principima”. Kao da transparentnost nije jedan od važnijih principa demokratskog uređenja.
Soroševi saveznici
Evroposlanici i njihovi inspiratori – a Džordž Soroš je u prošlom sazivu Evropskog parlamenta, u jednom procurelom dokumentu, identifikovao više svojih ”pouzdanih saveznika” nego što ih je imala najveća poslanička grupa, njih čak 127 – ”alarmirani su usvajanjem zakona u ruskom stilu” pa traže da ”trajno suspendovane” budu sve odluke o početku pristupnih pregovora s Gruzijom sve dok je takav zakon deo njenog pravnog poretka pošto je on ”stavlja na isti put sa Ruskom Federacijom i ostalim sličnim zemljama”.
Izražavaju evroposlanici i zabrinutost što će zakon o stranim agentima ”ugroziti rad nezavisnih nevladinih organizacija i medija, koji su najbolji i najefikasniji entiteti za proveru i nadzor aktivnosti vlasti”, i povrh toga tvrde da je to ”u suprotnosti s težnjama gruzijskog naroda”. Kao da je gruzijski narod ikad na izborima imao prilike da se demokratski izjasni o nevladinim organizacijama i nezavisnimmedijima, dok je nasuprot tome takvu priliku o svojoj vlasti imao. I na kraju, naravno, pretnja: ”Ako zakon bude usvojen, Evropska unija treba da uvede sankcije svim poslanicima gruzijske skupštine koji su glasali za to.”
I uz Evropsku uniju – Sjedinjene Američke Države, jer, prenosi portal ”Politiko”, ”Vašington je ovaj zakon, inspirisan Kremljom, označio kao atak na civilno društvo”.
Raskošna ironija
Ironija je, naravno, više nego raskošna zato što je izvor inspiracije za sve ove zakone upravo američki FARA (Foreign Agents Registration Act) zakon o registraciji stranih agenata iz 1938. godine koji propisuje da kao ”strani agenti” budu označeni pojedinci i organizacije koje dobijaju novac iz inostranstva, s eksplicitnim ciljem, objašnjava američko Ministarstvo pravde na svom sajtu, promovisanja transparentnosti u odnosu na strani uticaj na američko javno mnjenje, politiku i zakone.
Zakon slične sadržine, štaviše – u ime zaštite demokratije, objašnjava potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova – spreman je i u Evropskoj uniji, a jedan viši zvaničnik Komisije objasnio je ”Juronjuzu” da se tu radi ”samo o transparentnosti, i jedino o transparentnosti”.
Ali, kao i obično, šta je dozvoljeno Jupiteru nije i volu, tako da i ”Juronjuz” u svom izveštaju mora da podseti da je ”Brisel u prošlosti žestoko osuđivao slične nacionalne zakone (…) kao nekompatibilne sa vrednostima Evropske unije”. Pa je u to ime, na primer, Mađarska bila naterana da ukine zakon ovako nepoželjne sadržine, donet 2017. Ali je krajem prošle godine usvojila paket zakona o ”odbrani nacionalnog suvereniteta” sa sličnim odredbama, da bi to isto, posle Viktora Orbana, početkom aprila najavila i Slovačka Roberta Fica.
Geopolitička trajektorija
Zaraza se, takoreći, širi, pa zato i ne čudi što Cepa – Centar za analizu evropske politike iz Vašingtona – povodom Gruzije, a to se podjednako odnosi i na sve ostale pobrojane slučajeve, zabrinuto upozorava na njenu ”geopolitičku trajektoriju” jer nevladine organizacije neće moći da ”operišu slobodno kao što su mogle”. Transparentnosti radi: među finansijerima Centra za analizu evropske politike iz Vašingtona su Evropska komanda Vojske SAD, kompanija ”Lokid Martin” – jedan od stubova američkog vojno-industrijskog kompleksa – i ozloglašeni NED (National Endowment for Democracy), Nacionalna zadužbina za demokratiju za koju su svojevremeno ”Vašington post” i ”Njujork tajms” pisali da javno radi ono što je CIA prethodno morala da radi u tajnosti…
Koji su njihovi ciljevi? Zašto im smetaju pojedini zakoni o stranim agentima? I čemu zapravo služe nevladine organizacije?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili
novinar i sociolog Slobodan Reljić i politikolog Aleksandar Pavić.
Pogledajte video: