Ovako nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar dr Zoran Milivojević tumači sve učestalije zahteve da prištinske institucije pristanu na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), organizacije koja je trebalo da bude uspostavljena još pre više od decenije, prema odredbama Briselskih sporazuma.
Zahteve za formiranjem ZSO kao uslov za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, gotovo simultano su, nezavisno jedan od drugog, pomenuli francuski predsednik Emanuel Makron u telefonskom razgovoru sa Aljbinom Kurtijem i nemački diplomatski predstavnik na KiM, Jern Rode.
Makron je Kurtiju u telefonskom razgovoru rekao, prema saopštenju iz Jelisejske palate, da, u kontekstu zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope, Pariz veliki značaj pridaje napretku u uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom, javljaju mediji.
Rode je, pak, za prištinsku televiziju KTV izjavio da Priština, ako želi da postane članica Saveta Evrope, mora da preduzme „opipljive korake“ za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom jer Savet Evrope „poseban značaj pridaje pitanju manjinskih prava“.
ZSO – izlazna strategija za Zapad
Prema Milivojevićevim rečima, prirodno je očekivati da države koje nisu priznale kosovsku nezavisnost glasaju protiv prijema Prištine u Savet Evrope. Uz to, postoje države, na čelu sa Mađarskom, koje će glasati protiv iako su priznale nezavisnost Prištine.
„Savet Evrope prvi put u glasanje o prijemu ulazi politički podeljen i glasa o prijemu entiteta, a ne države. To je presedan, kao što je presedan i to što se prvi put glasa mimo principa i normi. Sve to je otvoreni problem za Savet Evrope – zbog toga se traži izlazna strategija – da se pojača pritisak oko ZSO“, objašnjava on.
Učestali zahtevi o formiranju ZSO motivisani su trostruko – prvo, postalo je jasno da je Zajednica srpskih opština pitanje svih pitanja za Srbiju. Zapad u tome vidi ulog za to da Srbija prihvati Ohridski sporazum. Takođe, formiranje Zajednice srpskih opština je jedini način da se dijalog između Beograda i Prištine deblokira, navodi Milivojević.
„Pošto je postalo jasno da će Srbija pružiti otpor preporuci da prištinske institucije budu primljene u Savet Evrope, a jasno je da se formira blok država koje su protiv prijema Prištine, uz to se krše standardi i norme, države koje podržavaju prijem Prištine morale su da nađu način da taj prijem odlože i da promene političku klimu“, smatra Milivojević.
Tako se zahtev za formiranjem ZSO idealno uklapa u tu strategiju, dodaje on.
„Francuska ne menja stav da neće podržati prijem, nego samo daje do znanja da se to odlaže dok se na neki način ne stvore uslovi da to lakše i bezbolnije prođe“, ističe Milivojević.
Argument za pritisak i na Srbiju i na Kurtija
Uz to, ovim se Srbiji nudi neka vrsta „šargarepe“, a to je razmena – ZSO za de fakto priznanje. Na Zapadu smatraju da bi se formiranjem ZSO našoj zemlji iz ruku izbio čvrst argument i bilo bi moguće nastaviti pritisak na zvanični Beograd da prizna de fakto kosovsku nezavisnost.
Istovremeno, ZSO je prilika da se izvrši pritisak na Aljbina Kurtija. Međutim, pitanje je hoće li on pristati na ZSO, s obzirom da je izjavljivao da nikada neće pristati da se tako nešto formira.
„Kurti hoće da prihvati ZSO kao rešenje za srpsku manjinu u okviru države Kosovo posle priznanja. Dakle, da se rešava kao unutrašnje pitanje, onda kada je Srbija prihvatila državu Kosovo i u kontekstu manjinskog pitanja i u skladu sa njihovim interesom da to bude nevladina organizacija“, kaže Milivojević.
Ukoliko nema priznanja, a Kurti prihvati ZSO, ima problem na unutrašnjem planu, zaključuje on.
Pogledajte i: