Današnje anakonde i pitoni u proseku narastu oko šest metara, dok je ova drevna životinja mogla da dostigne 15 metara dužine. Bio je to spori grabljivac koji je napadao iz zasede tako što bi se obmotao oko plena i onda ga udavio.
Analiza fosila
Naučnici sa Indijskog instituta za tehnologiju Rurki analizirali su 27 fosilizovanih pršljenova koji su otkriveni 2005. godine u rudniku uglja u indijskoj državi Gudžarat. Neki su još uvek bili povezani kada su pronađeni.
Stručnjaci su u početku mislili da kosti pripadaju drevnom stvorenju nalik krokodilu. Tek kada su 2023. godine uklonili sediment sa fosilnih ostataka, shvatili su da se radi o praistorijskoj džinovskoj zmiji, preneo je „Si-En-En“.
„Izgleda da su pršljenovi pripadali odrasloj jedinki. Zmija je bila gigantska zbog niza mogućih faktora, kao što su povoljno okruženje s bogatom hranom i nedostatak prirodnih predatora. Osim toga, na njenu veličinu uticali su i topliji klimatski uslovi“, izjavili su paleontolozi Debajit Data i Sunil Bajpai.
Na osnovu veličine pronađenih pršljenova, naučnici su procenili da je reč o zmiji dugačkoj između 10 i 15 metara. To znači da se takmiči sa najvećom poznatom vrstom zmija - izumrlom titanoboom. Prema fosilu titanoboa pronađenom u Kolumbiji, ova zver mogla je da teži 1.140 kilograma i da dostigne dužinu od 13 metara.
Paleontolozi navode da je vasuki indikus živela na kopnu, a ne u vodi kao anakonda. Zbog svoje veličine verovatno nije puzala po krošnjama.
Uticaj toplije klime
Zmije su hladnokrvne životinje i potrebna im je toplota iz okoline da bi preživele. Zato njihova veličina i zavisi od temperature okoline.
„Njihova unutrašnja telesna temperatura varira u zavisnosti od temperature okoline. Dakle, toplija klima je verovatno povećala unutrašnju telesnu temperaturu i brzinu metabolizma Vasukija, zbog čega je mogla da naraste tako velika“, kažu stručnjaci.
Na osnovu podataka o veličini i metabolizmu aktuelnih zmija i trenutnim temperaturama, naučnici su zaključili da je Vasuki živela u toploj, tropskoj klimi, s prosečnom godišnjom temperaturom od 28 stepeni Celzijusa.
„Ne znamo tačno čime se Vasuki hranila. U obližnjim stenama pronašli smo fosile raža, teleosta, kornjača, krokodila, pa čak i primitivnih vrsta kitova. Vasuki je možda lovio neke od njih“, dodaju oni.
Istraživanje pod nazivom „Largest known madtsoiid snake from warm Eocene period of India suggests intercontinental Gondwana dispersal“ objavljeno u časopisu „Scientific Reports“.