„Ovo je zadiranje u državnu imovinu, u privatnu imovinu. To nikako ne treba doživljavati kao neku pravnu radnju, ovo je protivzakonito. I, shodno tome će, na ovaj ili onaj način, a) biti predmet nekih recipročnih dejstava, i b) predmet sudskog postupka. I jedno i drugo će biti veoma složen proces, ali će naneti veliku štetu ekonomskim interesima Sjedinjenih Američkih Država“, objasnio je Peskov novinarima.
On je napomenuo da se o ovome aktivno govori i u Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropi. Peskov je ukazao i na poziv za trezvenije razmatranje ovakvih pitanja direktorke Evropske centralne banke Kristin Lagard, koja je rekla da bi takva odluka potencijalno mogla da dovede do kraha postojećeg ekonomskog sistema. Kremlj takođe smatra da „ovo nije ništa drugo do slom svih temelja ekonomskog sistema“.
„Ukoliko se takve mere realizuju, naravno, mnoge zemlje i mnogi investitori će deset puta razmisliti pre nego što bilo šta ulože u američku ekonomiju ili tamo čuvaju svoja sredstva“, dodao je Peskov.
Predstavnički dom SAD odobrio je 20. aprila predloge zakona o pružanju vojne pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, konfiskovanju zamrznute imovine Rusije za njihovu faktičku predaju Kijevu, kao i uvođenju dodatnih sankcija Kini. Obim paketa je 95 milijardi dolara i uključuje, između ostalog, 60 milijardi dolara za Ukrajinu, 26 milijardi dolara za Izrael i humanitarnu pomoć civilima u zonama sukoba, uključujući i Pojas Gaze. Sada predloge zakona mora da odobri američki Senat, a njihovo razmatranje počeće 23. aprila.
Pogledajte i: