1. Šta se dogodilo?
Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je nacrt zakona koji omogućava da se zaplenjena ruska imovina koristi za pomoć Ukrajini. Predlog zakona će uskoro razmotriti Senat, a potom će biti stavljen na sto predsednika Bajdena.
Odnosno, Rusiji još niko ništa nije oduzeo. Ali proces je pokrenut i nema sumnje u ishod.
2. Zamrznuta imovina Ruske Federacije: koliko novca može biti zaplenjeno?
Amerikanci bi mogli zapleniti 4-5 milijardi dolara (ovaj iznos je naveden u zakonu). To su zlatne i devizne rezerve Ruske Federacije koje su čuvane u američkim bankama i koje su zamrznute nakon početka specijalne vojne operacije.
Kako će tačno Ukrajina dobiti ovaj novac, još nije sasvim jasno. Deo će joj biti predat u vidu kredita, a deo, možda, kao vojna pomoć.
3. Da li je ovo mnogo?
Ne. Nakon početka specijalne vojne operacije zapadne zemlje (kao i Japan i Australija) blokirale su oko 300 milijardi dolara ruskih zlatnih i deviznih rezervi. Ispada da će Amerikanci zapleniti oko 1,5 odsto od ukupne sume.
Međutim, nije stvar u iznosu, već nije prirodno krasti tuđe.
4. Kako će Rusija odgovoriti na zaplenu imovine?
Ruske vlasti su više puta govorile da konfiskacija rezervi neće proći nekažnjeno. Ministar finansija Anton Siluanov je obećao: „Svi koraciji koji se tiču naše imovine dobiće simetričan odgovor. Prema njegovim rečima, u Rusiji je zamrznuta strana imovina u vrednosti od oko 300 milijardi dolara. Reč je o ulaganjima stranih (uključujući i američke) investitora u ruske hartije od vrednosti, kao novcu zapadnih kompanija na ruskim računima itd. Mnoge strane kompanije, uključujući i one u državnom vlasništvu, imaju filijale u Rusiji.
Dakle, Rusija ima čime da odgovori. Ali ruske vlasti su više puta isticale da im je, pre svega, stalo do interesa zemlje. Za razliku od njih, SAD konfiskacijom ruskog novca, pre svega, nanose štetu svojoj reputaciji: sada će strani investitori sto puta razmisliti pre nego što ostave novac u Americi.
Najverovatnije, prvo što će ruske vlasti učiniti jeste da podnesu tužbu međunarodnim sudovima – o tome je govorio portparol Kremlja Dmitrij Peskov. A, nakon toga će uslediti i drugi potezi.
5. Šta je sa ostatkom imovine?
Lavovski deo ruskih zlatnih i deviznih rezervi – oko 200 milijardi dolara – nalazi se u Evropi. On je takođe zamrznut u februaru 2022. godine. Amerikanci odavno traže da Evropska unija konfiskuje ovaj novac, ali Stari svet se opire.
– Prvo, Evropljani se plaše da će, kao odgovor, biti konfiskovana imovina koja je zamrznuta u Rusiji. Drugo, ako Evropa konfiskuje ruske rezerve, onda će početi odliv kineskog, arapskog i drugog kapitala iz evrozone, koja već ima ozbiljne probleme. Zato se Evropljani svim sredstvima odupiru konfiskaciji ruske imovine“, objasnio je ekonomista Aleksej Bobrovski radiju „Komsomoljska pravda“.
Pogledajte i: