Rusija se zalaže za mir, a primirja su samo nastavak rata

„Lavrov je danas saopštio da od toga nema ništa, da je njima potpuno jasna ta igra Zapada. Ako hoće da pregovaruju, mogu da pregovaruju o miru, a ne o primiriju, jer to je razlika između ovoga što se odigrava u Švajcarskoj i onoga što je Kina predložila još u proleće 2022. godine. Kineski predlog je suštinski predlog o mirovnom rešenju. Ovo što Zapad radi jeste predlog o primirju. Lavrov im ništa ne veruje – znači, Rusija im ništa ne veruje - i zbog toga nikakvog primirija neće biti. Zapad na ove uslove koje je Lavrov danas ponovio neće pristati. Očekuje nas verovatno dalja eskalacija konflikta i trajanje ovog sukoba“, ocenjuje Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, komentarišući intervju ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, koji je dao za tri najveće ruske radio stanice – Sputnjik, Komsomoljska pravda i Govori Moskva.

Lavrov je poručio da Rusija uvek bira put pregovora umesto vojnih rešenja, ali da Moskva, u slučaju da se ponovo pokrenu pregovori sa Ukrajinom, neće obustavljati borbena dejstva. On je rekao i da Moskva nema poverenje u kijevsko rukovodstvo i dodao je da bi „formula Zelenskog“ (koja će ponovo biti promovisana na tzv. mirovnoj konferenciji u Švajcarskoj) trebalo da bude odbačena kao osnova rešavanja ukrajinskog konflikta.

Ruski politikolog Pavel Šipilin kaže da je „formula Zelenskog“ smišljena kako bi se rat Zapada protiv Rusije produžio.

Lavrov je rekao da Rusija poštuje stavove Kine koja je pozvala da se napravi mirovna konferencija koja će biti prihvatljiva i za Rusiju i za Ukrajinu, dok se, kako je naveo, Švajcarska od jedne neutralne zemlje pretvorila u otvoreno neprijateljsku državu zbog čega Rusija smatra da to nije dobra platforma za pregovore.

Proroković takođe ističe i da je konferencija u Švajcarskoj „apsolutno nesvrsishodna bez učešća Rusije“.

„Na Zapadu se ponašaju prema Rusiji kao da je to neka mala zemlja, kao da je to Srbija. Srbija nije imala izbora devedesetih godina, morala je da učestuje na svakoj toj konferenciji. Prosto, okolnosti su bile takve kakve jesu, crpeli smo posledice sankcija, postojale su unutrašnje napetosti. Dakle, mi nismo imali izbora, dok Rusija danas ima izbora i ona na te konferencije ne mora da ide, iako je jedan od aktera u ovom sukobu. Ali, svejedno - Zapad se prema Moskvi odnosi danas kao što se odnosio prema Beogradu devedesetih. To je pomalo stvar loše strategije Zapada, ali to je pomalo stvar i patologije“, ističe Prorković.

Na Zapadu je mnogo političara tipa Ursule fon der Lajen, koji ne vide i ne shvataju da postoji i nezapadni deo sveta, čiji je uticaj značajno porastao u prethodnih 20 godina, dodao je Proroković.

„Ne shvataju da se bez tog nezapadnog dela sveta ne mogu tražiti globalna rešenja. Tu mnogo faktora igra ulogu zašto Zapad na ovome insistira i zašto oni i dalje ništa ne shvataju. Oni koji shvataju i oni koji razumaju, a tu pre svega mislim na neke američke analitičare i diplomate, oni će probati da iskoriste švajcarsku konferenciju da na ukrajinsku stranu primaknu neke nezapadne aktere. Njima je važno da se tamo pojavi Kina, njima je važno da se tamo pojavi Indija, afričke zemlje, zemlje ASEAN-a... Oni će pokušati da im predstave svoj ugao gledanja i da tako usmeravaju na antiruski stav pojedine nezapadne zemlje“, smatra Proroković, koji je uveren da niko iz nezapadnog sveta na tu priču neće nasesti.

Lavrov se osvrnuo i na izjavu šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja da se „Evropa ne bori za Ukrajinu, već protiv Rusije“, rekavši da ona predstavlja iskreno priznanje Brisela. Proroković podseća da je to istim rečima rekao i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, a „Borelj je samo ponovio“.

„Od prvog dana je jasno i to se negde ovde u našim medijima, u našem medijskom prostoru u Srbiji i provlači kako ovo nije rat između Ukrajini i Rusije, nego rat između kolektivnog Zapada i Rusije, a zašto se on odigrava u Ukrajini to je druga tema... Na Zapadu su realno uplašeni od negativnog ishoda u Ukrajini. To se vidi ne samo u izjavama Borelja i Stoltenberga, nego se vidi i u njihovom ponašanju. To je opet Lavrov danas ponovio. Oni će sad nove i nove kontingente oružja, koje mogu da kupe bilo gde u svetu slati u Ukrajinu, finansijski će je podržavati. Slom Ukrajine jeste realna geopolitička opasnost za Zapad, ali pre svega za EU. I ne samo da se tu radi o slomu zapadne hegemonije, koja više u svetu ne postoji, ovde je sad u pitanju i opstanak EU kao takve“, ocenjuje Proroković.

Osvrćući se na Lavrovljevu izjavu o tome da „nema nikakvog smisla u pričama da će Rusija napasti zemlje Evrope“, Proroković ocenjuje da evropske zemlje koje se bave izmišljotinama o ruskoj pretnji zapravo „čačkaju mečku“, što im se može vratiti kao bumerang.

„Nijedan interes u ovom trenutku ne vidim zašto bi to Rusija učinila. Ali ako budu čačkali mečku, ko zna u šta može ovo da se pretvori za godinu dana, jer njima to nije samo izgovor naoružavanje Ukrajine, nego i za sprovođenje vojnih vežbi, nego i za planiranje udara na Rusiju. Ne mogu se ukrajinske pomorske operacije u Crnom moru izvoditi bez pomoći ostalih Crnomorskih zemalji, a tu su i dve članice Evropske unije i tri članice NATO-a. Turska u tome ne učestvuje, ali dve države su i članice Evropske unije i NATO. To prerasta u jedan ozbiljan problem. Nova kalkulacija mora se praviti ako se to nastavi i onda rizik za ove zemlje postaje veći. Dakle, od jedne stvari koja je glupav izgovor za njih – eto, Rusija će nas napasti, pa bolje da mi preventivno napadamo Rusiju i finansiramo Ukrajinu, problem može postati mnogo veći. Dobro je što je ovo Lavrov rekao, ali ja sumnjam da će to imati ikakvog uticaja na ove evropske političke elite. Oni će s tim narativom nastaviti“, kaže Prorković.

Zapad otvara frontove protiv Rusije na raznim stranama, a Lavrov je ukazao i na želju Zapada da od Pridnjestrovlja napravi žarište napetosti.

„Ne znam kakav se scenario može očekivati, ali da stvari idu u lošem smeru – idu, pogotovo kada se radi o Pridnjestrovlju. Tu konfliktni potencijal postoji od ranije, postoji želja zbog tih nekih geostrategijskih razloga, ali i u simboličkom smislu da se porazi Rusija. Ja se plašim eskalacije konflikata i u Gruziji i u Jermeniji. Vrlo je neizvesno šta će se na Kavkazu dešavati u narednim mesecima. Zapad, odnosno EU i NATO, koriste to što su radili preko koncepta meke moći, preko nevladinih organizacija, preko političkih stranaka, u svim tim zemljama - i u Moldaviji, i u Gruziji, i u Jemeniji. Uloga tri baltičke republike je ogromna. Oni su bili provodnik tih zapadnih impulsa, ali i provodnik finansiranja raznih kampanja u tim zemljama. Deluje apsurdno, ali ako odete u Gruziju, u Jemeniju, tamo ćete sresti više pobornika EU i evrointegracija nego u samom Briselu. Tamo ta priča i dalje nekako živi. Možemo sad dugo razgovarati zašto ta priča živi i kako se uopšte ukorenila, ali zbog toga je i EU i NATO-u mnogo lakše da tamo izvode takve akcije koje više ne mogu da izvode ni u samom Briselu, a da ne pričamo o ovim drugim ozbiljnijim zemljama tipa Nemačke, Francuske, Italije gde je otpor daljem ratovanju sa Rusijom sve jači i jači“, kaže Proroković.

Komentarišući situaciju na Bliskom istoku, Lavrov je obelodanio da je Rusija prenela Izraelu da Iran ne želi eskalaciju i napomenuo je da Iran ne poseduje nuklarno oružje.

Proroković ocenjuje da između Irana i Izraela samo dva posrednika mogu da budu za prenošenje informacija, a to su Rusija i Kina. Rusija je, dodaje on, zainteresovanija i možda je bolji posrednik zato što je duže prisutna na Bliskom istoku, poznaje problem dublje i sveobuhvatnije nego Kinezi, mada su Kinezi hiperaktivni poslednjih desetak godina.

Rusija je obe strane pozvala na suzdržanost, kako ne bi došlo do neke dalje eskalacije.

„Rusija podržava zato što ako bi došlo do nekog frontalnog rata između Irana i Izraela, plašim se da bi to bio treći svetski rat“, zaključio je Proroković.