Na prijem Palestine u punopravno članstvo Palestine u UN, SAD su morale da ulože veto kao poslednje sredstvo i ostalesu u potpunoj izolaciji, što je, na kraju glasanja primetio i šef ruske misije na Ist riveru, Vasilij Nebenzja, primećuje Borislav Korkodelović spoljnopolitički analitičar i nekadašnji urednik agencije Tanjug.
Propalo američko lobiranje
Prema njegovim rečima, vašingtonske diplomate sasvim sigurno su lobirale za podršku.
„Amerikanci uvek nastoje da im veto bude poslednje rešenje, jer znaju ono što je Nebenzja rekao, da to vodi u izolaciju i osudu, pogotovo u ovim trenucima, kada se stvari odvijaju tragično u Gazi“, ističe Korkodelović za Sputnjik.
Međutim, desilo se sve suprotno od onoga što je Bela kuća očekivala. Među članicama koje su podržale palestinsko članstvo našle su se članice EU, Slovenija, Malta i Francuska, Ekvador koji je sa sadašnjom administracijom veoma blizak Vašingtonu, Japan i Južna Koreja, najbliži američki saveznici na Dalekom Istoku, dok su Sijera Leone, Mozambik i Gvajana, zbog ekonomskog statusa i unutrašnjih prilika države veoma podložne političkom pritisku.
Posebna priča je Alžir, podnosilac rezolucije za prijem Palestine. Ova afrička država veoma je angažovana od početka krize u Gazi u korist rešenja koje bi zadovoljilo težnje Palestinaca.
„Na tome veoma sarađuje sa Rusijom i Kinom u savetu bezbednosti. Konačno, Alžir je jedna od država koje odlučno odbijaju da uspostave diplomatske odnose sa Izraelom upravo zbog pitanja Palestine“, konstatuje Korkodelović.
Argumenti Vašingtona u prilog prijemu Palestine
Vašington je za veto koristio one argumente za koje drugih dvanaest država smatraju da idu u prilog palestinskom prijemu u svetsku organizaciju, objašnjava Korkodelović.
Prema njegovim rečima, stav dvanaestorice koji su podržali palestinski prijem je da je upravo sadašnja situacija, koja preti da poprimi mnogo šire razmere, trenutak kada palestinsku državu treba primiti u članstvo UN.
To bi zadovoljilo deo težnji Palestinaca, arapskog i muslimanskog sveta, pa i onih država koje poštuju izvorne principe UN.
„U suštini, kriza koja postoji između Palestinaca, Arapa i muslimanskih zemalja na jednoj strani i Izraela na drugoj jeste nerešeno palestinsko pitanje“, navodi Korkodelović i dodaje da bi američki stav mogao da ima i šireg značaja, pa i da se odrazi na kosovsko pitanje.
„Amerikanci su kazali da je put za prijem Palestine kao nezavisne države u UN dogovor između Palestinaca i Izraela. To su podvukli nekoliko puta, da su potrebni direktni razgovori između palestinskih vlasti i Izraela“, navodi Korkodelović.
Trnovit put Palestine do UN-a
Palestina je, možda, država sa najtrnovitijim putem ka prijemu u UN. On je počeo još 13. Novembra 1974, kada se vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) prvi put obratio Generalnoj skupštini. Bilo je to i prvo obraćanje lidera jedne organizacije koja nije članica UN najvišem svetskom organu. PLO je godinu kasnije dobio status posmatrača na Ist riveru.
Od kada je 1988. Palestinski nacionalni savet proglasio nezavisnost Palestine, status posmatrača je umesto PLO dobila ova organizacija. Međutim, Država Palestina status posmatrača u UN dobila je tek 2012. i to nakon neuspelog pokušaja da postane punopravni član godinu dana ranije.
Da li će Palestina u budućnosti uspeti da postane članica UN-a mnogo zavisi i od razvoja sadašnje situacije u pojasu Gaze, napominje Korkodelović.
Od početka godine, SAD su u nekoliko navrata „nabacivale“ ideju da bi Vašington mogao da razmotri mogućnost da Palestina bude primljena.
„Mislim da je to više bila kupovina vremena da se Izraelu da prilika da ostvari što je moguće više od svojih ciljeva“, kaže Korkodelović, a ovoj tezi u prilog ide i činjenica da se takvi glasovi više ne čuju.
Pojedini nezavisni analitičari, u vezi sa razvojem sukoba između Izraela i Irana, predlažu da bi najbolje rešenje za Vašington bilo da ide na iznuđivanje primirja u Gazi, a da se potom upusti u sprovođenje koncepta dveju država i prihvatanje Palestine kao članice UN-a, zaključuje naš sagovornik.
Pogledajte i: