Antropolozi su proučavali neobičan položaj tri ženska skeleta iskopana 1985. godine na lokalitetu u gradu Sen Pol Troa Šato i zaključili da su dve od njih verovatno umrle tokom torture poznate kao „incaprettamento“, tokom koje su nekoj osobi vežu vrat i gležnjevi na takav način da se ona na kraju uguši zbog položaja nogu.
Obeležavanje promene godišnjeg doba i ljudskih žrtava
Stručnjaci su takođe pregledali skelete sa drugih arheoloških nalazišta širom Evrope i pronašli 20 drugih slučajeva sličnih žrtvenih ubistava. Ova praksa je verovatno bila relativno rasprostranjena u neolitu ili starijem kamenom dobu.
„Treće žensko telo bilo je u normalnom položaju i ne znamo kako je umrla. Ali ono što znamo, jeste da su sve tri žene sahranjene u isto vreme“, rekao je antropolog Erik Krubezi sa Univerziteta Pol Sabatije u Tuluzu.
Grobno mesto je pozicionirano u skladu sa izlaskom sunca za letnji solsticij i zalaskom za vreme zimskog solsticija, zbog čega naučnici pretpostavljaju da se radilo o nekom obliku žrtvovanja, odnosno da su se na tom mestu okupljali drevni ljudi da obeleže promenu godišnjih doba, što je možda uključivalo i ljudske žrtve.
Smrt u grobu
„Uvek je postojala ideja o povezanosti između nečije smrti i žetve“, rekao je Krubezi za Si-En-En, misleći na slična verovanja koja se pojavljuju u drugim kulturama, kao što je praksa žrtvovanja ljudi među Inkama u Južnoj Americi.
„Naišli smo na istu vrstu žrtvovanja u različitim delovima Evrope. I to je veoma surova praksa. Nema krvi, niko nije ubio nikoga lično. Žrtve su se zapravo ubile“, kaže Krubezi.
Iako je nemoguće sa sigurnošću dokazati da su žene na lokalitetu Saint-Paul-Trois-Chateauxumrle na licu mesta, njihov položaj (položene jedna na drugu) ukazuje da su one namerno postavljene i da su verovatno umrle u grobu.
Istraživanje pod nazivom „A ritual murder shaped the Early and Middle Neolithic across Central and Southern Europe“ objavljeno je u časopisu „Science Advances“.
Pogledajte i: