Ovako vest da će Republika Srpska, ukoliko rezolucija o Srebrenici bude usvojena na sednici generalne skupštine UN početkom maja, u svoju nadležnost između ostalog vratiti vojsku i pravosuđe, komentariše politikolog dr Aleksandar Pavić.
Nezvanično se spekuliše da će Republika Srpska pokrenuti niz poteza ukoliko kontroverzna rezolucija o Srebrenici, koju predlaže bošnjačka politička elita, a koju podržavaju članice NATO-a, bude usvojena u svetskoj organizaciji.
Srpski narod i zvanična Banjaluka neće prihvatiti žig genocidnosti i spremani su da povrate izvorne nadležnosti koje pripadaju Republici Srpskoj prema odredbama Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ove nadležnosti su svojevremeno prenete na nivo zajedničkih institucija BiH, što dogovorom, što nametanjem visokih predstavnika. Među neke od njih spadaju i vojska i nadležnosti u oblasti pravosuđa.
Vraćanje nadležnosti – iznuđen, ali nužan korak
Prema Pavićevim rečima, rezolucija o Srebrenici je svestan prst u oko, svesna provokacija, koju vlasti Republike Srpske ne mogu da ignorišu.
„Ne možeš da ostaneš zarobljen u državi koja hoće da te proglasi genocidnim. U tom slučaju moraš da vratiš resurse za samoodbranu, a vojska i pravosuđe su stubovi odbrane bilo koje države. To je iznuđen, ali nužan korak“, smatra Pavić.
Bezbednost i pravosuđe su dejtonske nadležnosti Republike Srpske, kaže dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti, dr Predrag Ćeranić i dodaje da je Republika Srpska svojevremeno prihvatila reformu vojske. Sve druge nadležnosti su prenete na nivo BiH uz velike pritiske i nametanja.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odavno je najavio vraćanje nadležnosti koje, po Dejtonskom sporazumu pripadaju Republici Srpskoj i pokrenuo je određene mehanizme u tom pravcu, podseća on.
U tom poduhvatu zaustavili su ga krupni geopolitički događaji na međunarodnom planu, kao što je ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini. Međutim, sada, kada je jasno da je ruska pobeda u Ukrajini blizu, kao i da drugi veliki saveznik Republike Srpske, Kina, svojom ekonomskom aktivnošću premrežava Balkan, potrebno je da novu podelu sveta Republike Srpska dočeka sa nadležnostima koje joj po Dejtonskom sporazumu pripadaju, ističe naš sagovornik.
Srpska mora da sačuva ono što joj je garantovano
Sa druge strane, iz Banjaluke se već duže vreme upozorava na derogiranje institucija Republike Srpske, kao i na to da se prenebregavaju sva upozorenja i ukazivanja da je Dejtonski sporazum ne samo okvir i osnov, nego da je to pravni postulat. BiH može da opstane jedino ako se poštuje Dejtonski sporazum, naglašava Ćeranić.
U tom kontekstu je potrebno posmatrati i sudski proces protiv Milorada Dodika, kao i predlaganje rezolucije o Srebrenici u UN-u.
„Vuku se, dakle, potezi koji ne doprinose utvrđivanju istine, kažnjavanja krivaca za rat i pomirenju naroda, a što je sve osnov i Dejtonskog sporazuma i institucija koje su kasnije stvarane. Republika Srpska je došla do zida i mora da se pozove na izvorni Dejton kako bi sačuvala ono što je garantovano međunarodnim ugovorom i da pozove države garante Dejtonskog sporazuma da je zaštite“, zaključuje Ćeranić.
Pogledajte i: