Ideja da će doći do Armagedona je američki predizborni pokušaj da Bajden oslobađa svet od straha koji su oni projektovali i naduvali, a onda će da kažu – on će spasiti čitav svet i naravno izabrani narod Amerike, uveren je predsednik Instituta za nacionalnu strategiju, režiser i publicista Dragoslav Bokan.
„Bajdenov razgovor s Benjaminom Netanijahuom kad mu je rekao da ne uzvraća Iranu je ta njegova uloga – da njegova reč spasava svet od nuklearnog sukoba koji bi tobože sigurno izbio da nema njega“, primećuje Bokan uz konstataciju da je to glavna teza Bajdenove predizborne kampanje.
Plodovi američke propagande
On podseća da od početka rata u Gazi, nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, žanjemo plodove američke propagande.
„Jedan deo plodova je to što se dešava od oktobra do danas: kako to mačka i ptica ne mogu da pređu granicu Izraela, a mogu da pređu pripadnici terorističke organizacije koja je pod kontrolom Mosada i CIA. To što nemamo odgovor na to pitanje upućuje nas da je jedan jedini mogući odgovor – da postoji samo jedna nadobaveštajna globalna organizacija, a kad ne znate šta se dešava onda su oni u pitanju“, navodi sagovornik Sputnjika.
Po njegovom mišljenju, napad Irana na Izrael je bio očekivan jer kako drukčije da reaguje Teheran posle napada na njegov konzulat u Damasku.
„I svi ozbiljni igrači u svetu su znali da će doći do toga, Iran je čak to najavio Amerikancima. S druge strane, znali su i da se to ne rasplamsava u nešto veće, a kamoli u svetski rat“, uveren je Bokan.
U trenutku kad čitav svet strepi od eskalacije sukoba između Irana i Izraela, pa čak i od nuklearnog Armageodona, nezahvalno je davati definitivne prognoze daljeg toka događaja, ističe Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije.
On napominje da on lično veruje da će se Izrael zadovoljiti u budućnosti preciznim napadima na pojedince iz Irana jer bi eventualni širi sukob podrazumevao da će se Iranu priključiti i Hezbolah, Huti i drugi akteri, ali i potencijalno učešće velikih sila.
„Ukoliko se to desi niko ne može da predvidi tok i ishod sukoba“, ocena je Peovića.
Ovaj stručnjak smatra i da će za Izrael biti komplikovano da formira, kako najavljuje, antiiransku koaliciju.
Antiiranska koalicija – komplikovana ideja
Čak i da se formira zvanično, ona može, kako ističe Peović, podrazumevati samo zapadne zemlje dok će države regiona svakako biti pod pritiskom pre svega Amerike da odaberu stranu.
„Koalicija je moguća, potencijal nije zanemarljiv ali je pitanje ko će zaista želeti da se otvoreno stavi na stranu Izraela i, naravno, ko će moći da izbegne da se stavi na bilo čiju stranu“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
On navodi primer Iraka, zemlje koja se nalazi na mnogo raskršća, ali i Jordana koji je, kako kaže, naslonjen na SAD i nema mnogo izbora. Turska je opet jako bitna za Iran kom je ta zemlja služila kao koridor za zaobilaženje sankcija i gde je izvozila značajnu količinu nafte i gasa.
U sličnoj poziciji se nalazi Azerbejdžan koji je, objašnjava Peović, više vezan za Izrael zato što ga snabdeva gasom, a zauzvrat dobija napredno naoružanje. Nepoznanica su i zemlje poput Omana, tradicionalno zatvorene za ovakve sukobe.
„Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati su takođe u komplikovanoj situaciji. Navikli smo da na njih gledamo kao na američke saveznike ali to se dosta promenilo. Emirati su dosta okrenuti Kini. Ove zemlje se nalaze u veoma oseljivoj situaciji posebno Emirati koji gledaju da imaju dobre odnose s Rusijom, kao i Saudijska Arabija “, navodi on.
Iransku vojsku ne treba potcenjivati
Na pitanje da li je Izrael iz ovog napada izašao okrnjene reputacije jer se pokazalo da famozna „Gvozdena kupola“ nije sasvim pouzdana i da je jedan broj iranskih dronova i raketa pogodio ciljeve, Peović podseća da Iran ima jedan od najstarijih i najrazvijenijih arsenala oružja u svetu.
„To je država koja se nikako ne sme potcenjivati. Čak i za vreme šaha Muhameda Reze Pahlavija, Iran je imao imperijalnu crtu. Šah je 70-ih godina otvoreno zavodio red u Somaliji. Isto tako, govorio je da SAD treba da prepuste Iranu ceo Indijski okean. Njihovo vazduhoplovstovo koje je pobedilo Sadama Huseina u vreme kad je ovaj imao podršku celog zapadnog sveta, sada je dodatno razvijeno.Iran je jedna od država sa najvećim rastom nauke u svetu. 2020 je bio drugi po rastu naučne produkcije u svetu“, obrazlaže ekspert.
Iako su, kako napominje, iranski i zapadni mediji tvrdili da je 99 posto dronova oboreno, poenta je da je nešto pogodilo vojna postrojenja – uprkos „Gvozdenoj kupoli“ i tome što su u presretanju iranskih bespilotnih letelica i raketa bili anžaovani i zapadni PVO resursi: postrojenja u pustinji Negev, jedan aerodrom, a irački mediji pišu da je stradalo i 40 operativaca Mosada.
Teheran je takođe, prema rečima Peovića, poslao indirektno i poruku da je u stanju da pogodi izraelske nuklearne kapacitete.
„Iran ima devet vrsta projektila koji mogu pogoditi mete u Izraelu, ovde su korišćene samo tri. Iran nije koristio svoje najmoćnije naoružanje. Pričamo o zemlji koja tvrdi da ima hipersonično naoružanje, zemlja koja je još 70 ih imala rakete koje su išle po hiljadu i po, dve hiljade km što je dovoljno da stigne do Izraela.“
Teheran ne želi eskalaciju
Međutim, kako napominje Peović, Iran je više puta pokazao da ne želi eksalaciju i suzdržavao se da direktno odgovara do napada na svoj konzulat u Damask, koji se kao i sva diplomatska predstavništva smatraju teritorijom iranske države.
„Činjenica je da su oni odgovorili na povredu svoje teritorije, a po članu 51 Povelje UN mogli su da traže i puni rat.“
Dragoslav Bokan komentariše i stav Rusije u UN čiji je predstavnik Vasilij Nebenzja otvoreno upozorio da je stvarni uzrok eskalacije sukoba prećutkivanje i neaktivnost Saveta bezbednosti.
Nebenzja je glas čistote iz „Carevog novog odela“, neugodno podsećajući da predstavnici Zapada „hodaju goli, bez haljina međunarodnog prava“ i ponašaju se kao varvarsko pleme, koje pokušava, a ne može da se zaodene idejom prava, a kamoli pravde, metaforično objašnjava Bokan, uz opasku da SAD nisu svesne da se svet menja.
„Amerika je u pokušaju da postane gospodar prostora poželela da bude i gospodar vremena. Sad pokušavaju da se uhvate za časovnik i da ga vraćaju unazad, u vreme kad nije formiran ni Briks, ili u vreme Gorbačova i ranog Jeljcina. To im ne pomaže. Ne može se zaustaviti točak vremena, on gazi njihove ambicije i njihove propale projekte,“ poručuje na kraju režiser.
Pogledajte i: