Naš sagovornik smatra da je kupovina borbenih aviona „rafal“ od Francuza potvrda vojne neutralnosti i nezavisnosti - nema odricanja ni od saradnje s Kinezima, ni s Rusima, ni na vojnom ni na nekom drugom planu, a ovo je uspostavljanje balansa i ulog u odnosima sa Zapadom. Ukoliko se ubuduće sa Zapadom nešto bude ozbiljno razgovaralo na temu Srbije i srpskih interesa, to neće mimoići Pariz koji se, kako kaže Milivojević, sad kvalifikovao za prvu adresu i za prvog konsultanta.
Srbija se obraća na dve adrese u Evropi
Po mišljenju ovog diplomate, ukoliko Srbija ne želi francusko-nemački sporazum onda će morati da traži uporište za razumevanje upravo kod onih koji najviše insistiraju na tome. Postavlja se, međutim, pitanje šta bismo mogli na tu temu da razgovaramo sa zemljama Beneluksa, na primer, pa čak i sa Španijom koja nije priznala nezavisnost Kosova. Naši argumenti mogli bi da imaju efekat samo na dve adrese – Berlin ili Pariz, jer London i Vašington odavno to nisu.
„Zato mi razgovaramo samo sa onim Evropljanima koji imaju interes za ovaj region, a koji stoje iza plana A, jer plan B nemaju. Mi se trudimo da se uspostavi plan B i to je to ulaganje u francusku kartu, jer smo morali da nađemo nekog na Zapadu. Izbor je pao na Pariz i ne znam koga bi drugog izabrali u ovom trenutku,“ kategoričan je Milivojević.
Tri strateški važne činjenice za srpske interese
Nije slučajno, dodaje on, to što se ubrzo posle posete naše delegacije Parizu, predsednik države sastao sa kineskim ministrom turizma i da je objavljena informacija da je Kina posle Nemačke drugi partner Srbije, što nije bila do pre samo dve godine. Postoji još jedna stvar koja će biti interesantna ako se dogodi, kaže Milivojević, a to je da bi kineski predsednik Si Điping upravo iz Pariza mogao da dođe pravo u Beograd.
„Treba pitati Kineze otkud njihov predsednik baš tamo, a ne u nekom drugom centru. To kažem zbog toga što Srbija u svom strateškom poimanju sada ima u vidu i tri ključne činjenice: da nema odbrane državnog i nacionalnog interesa bez Moskve i Pekinga, da kinesko - ruski odnosi napreduju i da smo ušli u novi svetski poredak,“ naglasio je naš sagovornik.
Dobra je vest to što je Srbija pozvana kao posmatrač BRIKS-a, a sebe u najmanju ruku računa da je podjednako zavisna i od kolektivnog Zapada, i od kolektivnog Juga. Ipak, treba naglasiti da činjenica o zaštiti državnih i nacionalnih interesa kad je položaj Moskve i Pekinga ima prioritet u njenom shvatanju,“ rekao je Milivojević.
Francuska šansa da Srbija pronađe uporište kod zapadnih sila
Prema rečima diplomate, kristalno su jasni dosadašnji stavovi Francuske i poseta Aleksandra Vučića Parizu pokazuje da su se negde sreli interesi Srbije i Francuske u ovom trenutku.
S druge strane, Britanija nas već dva veka, smatra Milivojević, tretira kao zemlju koja je u ruskoj orbiti, a ne treba zaboraviti da je već posle Prvog balkanskog rata krenula inicijativa sa Londonskom konferencijom koja se bavila sudbinom balkanskih naroda.
„Priznanje Albanije kao države i sprečavanja Srbije da izađe na topla mora bio je direktan rezultat britanske politike koja se do dan danas nije promenila. O Americi ne treba ni govoriti, jer je kod Amerikanca sve čisto i jasno - ako ste na njihovoj liniji, onda ste prijatelj, ako niste onda ste neprijatelj. Mi nismo prijatelji, tu nema dileme, tako da je Francuska adresa u pokušaju Srbije da nađe neko uporište kod zapadnih sila i da nekako proba da napravi neku vrstu balansa,“ veruje Milivojević.
Francuska je, dodaje naš sagovornik, posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije i sukoba u Ukrajini pronašla prostor da sebe definiše kao veliku silu, kao vodeću državu EU, jer je nuklearna sila i u tom smislu dominira u odnosu na Nemačku. Francuska takođe, naglašava Milivojević, pokušava da nađe svoj prostor ovde, na Balkanu - traži gde bi mogla da se udene.
Osim Rusije i Kine niko se ne nudi da strateški zalegne za Beograd
Kada su Francuzi u pitanju ulog je upravo taj da žele da definišu svoju poziciju na Srbiji na koju, ističe naš sagovornik, niko sa Zapada ne može odlučujuće da utiče da se odrekne Kosova i Metohije.
Milivojević smatra da Francuska traži svoje mesto pa za početak hoće da sasluša Srbiju i da ima razumevanje za srpske interese i pozicije, a u meri kako se bude ponašala u Komitetu ministara u Savetu Evrope videćemo i koliko joj se može verovati.
Ipak, napominje naš sagovornik, niko se u poslednje vreme, osim Rusije i Kine, ne nudi da strateški zalegne za Beograd, a to je veliki ulog ukoliko je jasna pozicija da Srbija neće da se odrekne svog državnog i nacionalnog interesa.
Da li Makron tvrdi pazar s Rusijom
Kad je reč o Francuskoj, po oceni Milivojevića, ne manje važna tema je to što se Emanuel Makron zalaže za autonomiju ili neku vrstu suvereniteta Evropske unije u odnosu na Ameriku, preko jačanja vojnih snaga i bezbednosne politike. Ipak, naš sagovornik nije siguran koliko će francuski predsednik u tome uspeti. S druge strane, kako kaže, bez obzira na to što trenutno između Moskve i Pariza ne cvetaju ruže, Makron ipak zadržava mogućnost da bude prvi sagovornik Rusije u nekom raspletu oko Ukrajine.
„To vidim uprkos činjenici da Makron šalje na ukrajinski front svoje vojnike. Smatram da Francuska tvrdi pazar, nastupa s oštrom varijantom da bi sutra bila prvopozvana da može da kaže svoje mišljenje, jer su svi drugi u senci Amerike.“
Slažu se karte, sledi ozbiljan rasplet
Sada se slažu karte, kaže Milivojević koji je uveren da sledi ozbiljan rasplet posle kraha ne samo kontraofanzive u Ukrajini nego kraha cele politike Zapada prema rUsiji - sankcione politike koja je doživela fijasko u ekonomskoj, političkoj sferi,ubedljive pobede Putina i jasne situacije da nema promene ruske unutrašnje politike i stabilnosti i po pitanju kvaliteta nastupa na frontu.
„Blizu smo raspleta gde će Zapad morati da prihvati geostrateške i geopolitičke realnosti i da se na neki način opredeli za drugu vrstu pristupa kada je reč o Ukrajini. U tom smislu, Francuska traži prostor da ne bude u senci ni Nemačke, ali ni Amerike kad se govori o Evropi. Ona s izlaskom Velike Britanije, vidi sebe kao moguću glavnu silu, a Makron ima i lične ambicije“, zaključuje Milivojević.
Pogledajte i: