Kojim naoružanjem raspolaže Izrael

Na godišnjoj rang-listi Global Firepower (2024) Izrael zauzima 17. mesto i nalazi se ispred većih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Nemačku i Španiju.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), vojni rashodi Izraela u 2022. iznosili su 23,4 milijarde dolara.

Izraelske odbrambene snage, osnovane dve nedelje nakon stvaranja jevrejske države 1948. godine, oslanjaju se na tradiciju obaveznog služenja vojnog roka, počev od 18. godine. Nakon regrutacije, muškarci moraju da služe vojsku 32, a žene 24 meseca.

Trenutno je, prema procenama stručnjaka, u aktivnoj vojnoj službi oko 170 hiljada pripadnika i oko 465 hiljada rezervista.

Izrael ima dugogodišnju politiku nuklearne netransparentnosti: on zvanično niti potvrđuje niti negira postojanje nuklearnog oružja. U decembru 2014. godine, Generalna skupština UN je velikom većinom odobrila rezoluciju o rizicima od nuklearnog širenja na Bliskom istoku, koja poziva Izrael da se odrekne posedovanja nuklearnog oružja, pristupi Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja bez daljeg odlaganja i stavi sva svoja nuklearna postrojenja pod sveobuhvatne garancije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Prema procenama SIPRI-ja, Izrael ima oko 80 komada nuklearnog oružja. Od toga oko 30 jedinica predstavljaju gravitacione bombe za isporuku avionom. Preostalih 50 komada predviđeno je za isporučivanje balističkim raketama srednjeg dometa „jerihon II“, za koje stručnjaci veruju da se lansiraju iz mobilnih lansera u pećinama u vojnoj bazi istočno od Jerusalima.

Eksperti SIPRI-ja napominju da je operativni status balističke rakete srednjeg dometa „jerihon III“ nepoznat. Izrael je 2013. godine izveo probno lansiranje „raketnog pogonskog sistema“ za koji SIPRI smatra da je namenjen za raketu „jerihon III“.

Osnovno sredstvo izraelske protivraketne odbrane je sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa „Gvozdena kupola“. Ovo je najbrojniji kompleks sistema nacionalne protivraketne odbrane, pokriva najveću površinu, a odgovoran je i za odbranu najsloženijih područja.

„Gvozdenu kupolu“ je prvobitno razvijala izraelska kompanija „Rafael Advanced Defense Systems“, a zatim se proizvodnji rakete-presretača pridružio američki „Raytheon“.

Prva baterija „Kupole“ stupila je na borbeno dežurstvo krajem marta 2011. godine. Tokom nekoliko narednih godina, raspoređeno je još devet baterija, čime su pokrivene sve oblasti Izraela ugrožene nevođenim raketama kratkog dometa. Razmatrala se i mogućnost formiranja novih sličnih jedinica, postavljanja PVO sistema na brodove itd.

Prema javnim podacima, svaka baterija PVO sistema „Gvozdena kupola“ uključuje sopstveni radar za pretragu sa dometom otkrivanja velikih ciljeva do 400-470 kilometara. Takođe postoji centar borbenog upravljanja koji obrađuje podatke o vazdušnoj situaciji. Bateriju čine tri ili četiri prenosiva lansera sa po 20 raketa-presretača. Uz pomoć kamiona, sva sredstva ovog sistema mogu premeštati između položaja, ali raspoređivanje i priprema za paljbu zahtevaju dosta vremena.

Izraelske odbrambene snage takođe imaju ogroman broj oklopnih transportera i tenkova, artiljerije, raketa, borbenih aviona, helikoptera, ratnih brodova i dronova.

Osnovu flote oklopnih snaga vojske čine borbeni tenkovi porodice „Merkava“. Osim toga, postoji širok asortiman guseničara i vozila na točkovima domaće i američke proizvodnje. Broj borbenih vozila prelazi 21 hiljadu jedinica.

Izraelska mornarica ima više od 100 aktivnih plovila. Najveći tipovi brodova po deplasmanu, veličini i nameni su korvete, zatim grupa raketnih čamaca za brzo reagovanje, patrolni i desantni brodovi. Izraelske odbrambene snage takođe imaju pet podmornica klase „Delfin“.

Izraelska vojska takođe je naoružana dronovima serija „Orbiter“, „Eitan“ i „Kohav“.