„DUULEE SAAVIIĆ“! Huk sa Marakane koji je stvorio modernog srpskog viteza

Promocija knjige „Dule Savić“ okupila je u Ruskom domu književnike, pesnike, akademike, crkvene velikodostojnike, roditelje sa malom decom na ramenima i mnoge druge, a okupljeni su pokušali da odgonetnu teško objašnjivi fenomen planetarne popularnosti i fanatične ljubavi navijača, ali i celokupnog srpskog naroda prema Duletu Saviću.

Ova knjiga, kako kaže autor Aleksandar Apostolovski, prikazuje samo fragmente onoga što ime Duleta Savića predstavlja u sportskoj, ali i kulturnoj i društvenoj istoriji Uba, Beograda i Srbije. Gromoglasni huk „Zvezdine“ tribine i desetine hiljada grla koja kao jedan glas uzvikuju „DUULEE SAAVIIĆ“ ušlo je i u anale kinematografije. Savić je, rekao je Apostolovski, određena vrsta rokenrol zvezde, čija popularnost ne jenjava.

Ova vrlo slojevita ličnost koju su cenili i u čijem su društvu uživali najrazličitiji ljudi iz sveta kulture, umetnosti i sporta važi i za „promotera političke nekorektnosti“ zato što otvoreno iskazuje svoju ljubav prema ruskom narodu i kulturi.

Kako je Dule Savić rekao, promocija njegove knjige nije slučajno održana u Ruskom domu. Jer, on ne propušta priliku da svoje stavove, bez straha od cenzure ili pogrešnog tumačenja, iskaže uvek i svuda, jasno i glasno.

Veličinu Dušana Savića opisuju mnogobrojne anegdote i zajednička sećanja ljudi koji predstavljaju živo svedočanstvo legende. Pored fudbalskih bravura, ljude je ostavljao i još ostavlja bez reči – dobrotom i ljubaznošću.

„Tajna“ opstanka ne samo imena već i legende o Duletu Saviću, kaže autor knjige, je, izgleda, u činjenici „da je jednostavno dobar momak“.

Istoričar Aleksandar Raković objašnjava da detaljan prikaz poznatih i manje poznatih imena potiče iz Savićeve želje da ne izostavi ni jedno ime koje ga je pratilo i na svoj način doprinelo klesanju njegovog imena u legendu.

Još jedna dimenzija, kaže Raković, je i ta što je „Zvezda“ bila suštinski utemeljena u društvo tadašnje Jugoslavije. U vremenu kada su Srbi izgubili bili svoj „svod“ i kada im je identitet bio nasilno utapan u drugi, bio im je potreban novi simbol pod kojim bi se pronalazili i prepoznavali. Taj simbol i novi svod bila je upravo „Crvena Zvezda“.

Režiser i Partizanovac Dragoslav Bokan rekao je da Dušan Savić prevazilazi sport. On Savića smatra savremenim vitezom koji, poput heroja iz srpske istorije, odiše nežnošću i osećajnošću, dok istovremeno ponosno nosi i silinu svog imena.

Dule Savić, rekao je Bokan, ne pripada samo Zvezdašima, već celom srpskom narodu i njegovo ime je sinonim za Srbiju. Na kraju krajeva, kaže on, narodnu pesmu, ili u ovom slučaju ono antologijsko „DUULEE SAAVIIĆ“, što i jeste svojevrsna pesma, ne dobija onaj koji je priželjkuje, već onaj kojeg narod sam po svojoj prirodi prepozna kao zaslužnog.

Poslednji govornik na tribini bio je čovek koji je prvi izlazio iz tunela na Marakani, predvodeći „Zvezdin“ tim. Nakon par anegdota i pitanja, Dule Savić je na jedno ogromno pitanje odgovorio u svom maniru – iskreno i skromno.

Upitan šta je za njega „Crvena Zvezda“, odgovorio je samo „Bog na nebu, „Crvena Zvezda“ na zemlji.