Posvećena borba protiv mafije jedno je od najvećih tridestoavgustovskih postignuća. U Crnoj gori to je očigledno, na njoj ljudima u Crnoj Gori koji su sada deo vlasti, čestitaju svi – i građani u Crnoj Gori, i međunarodni partneri, kaže politikolog Vladimir Pavićević.
„Sa svih strana stižu čestitke zato što imamo specijalnog državnog tužioca koji je autonoman u odlučivanju i koji u svom delanju i delovanju svoga tima, obnavlja veru u najveće ideale pravde i vladavine prava u Crnoj Gori“, navodi on.
Bivši visoki policijski funkcioner Zoran Lazović i nekadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić uhapšeni su u Crnoj Gori po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT). I jednom i drugom je, nakon saslušanja u Specijalnom državnom tužilaštvu, određeno zadržavanje do 72 sata.
Katnić i Lazović terete se za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebu službenog položaja.
Ko od političara stoji iza mafijaške hobotnice
Ono što je, prema Pavićevićevim rečima, očekivanje građana jeste da se razreši dilema da li je borba protiv mafije povezana i sa nekim političkim ličnostima, odnosno sa nekim bivšim političkim autoritetima.
Građani Crne Gore u ogromnom broju očekuju razrešenje te dileme, kaže on – da li su politički autoriteti bivšeg režima deo mreže koja se hapsi ovih dana. Tako da, kako kaže, očekuje da se hapšenja nastave.
„Pre svega, to očekivanje vezano je i za razmišljanja ljudi da li je ta mreža sudija, tužilaca, policajaca, koji su osumnjičeni za kriminalno delanje, imala političko pokroviteljstvo. I ako jeste, ko je taj političar, ko su ti politički autoriteti u bivšem režimu koji su stajali iza toga“, ističe Pavićević.
Dritanova vlada pokrenula borbu
Na pitanje zbog čega je bilo potrebno četiri godine da se hapšenja visokih funkcionera umešanih u kriminal dogode, Pavićević napominje da je posvećena borba protiv kriminala počela kada je, za vreme vlade Dritana Abazovića, reformisan Tužilački savet.
Tom reformom, Crna Gora je dobila autonomnog specijalnog tužioca i ekipu sa kojom on radi. Borba protiv kriminala mogla je da počne odmah 30. avgusta, međutim, vlada Zdravka Krivokapića bila je preslaba za tu borbu, smatra Pavićević.
„Ne kažem da je to zbog toga što je ona bila povezana sa nekim ljudima koji su kriminalu, nego zbog njihove nesposobnosti. Kada je srušena Krivokapićeva vlada, kada je na scenu došla Dritanova, neke stvari poređane su kako treba i zato u poslednjih godinu i po-dve dana imamo borbu protiv mafije koja je očigledna“, konstatuje on.
Prema rečima Lazovićevih i Katnićevih advokata, njih dvojica privedeni su po predmetu u kojem je osumnjičeno više lica. Lazoviću se na teret stavlja stvaranje kriminalne organizacije i dva krivična dela zloupotreba službenog položaja. Tužilaštvo je Katnića označilo kao člana te kriminalne grupe.
Zoran Lazović je bio istaknuti funkcioner Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB). Radni vek proveo je u policiji, a jedna od najvećih afera je njegov dolazak na svadbu Safeta Kalića, optuživanog za organizovani kriminal 2001. Do marta 2021. godine Lazović je bio šef Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave policije.
Pre dve godine uhapšen je njegov sin, Petar Lazović, koji se u pritvoru nalazi od jula 2022. godine zbog sumnje da je počinio krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, krijumčarenje, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija i zloupotreba službenog položaja.
On se dovodi u direktnu vezu sa Kavačkim klanom i sumnja se da je bio blizak Radoju Zviceru, vođi ovog klana. Crnogorski mediji su ranije objavili poruke Petra Lazovića sa pripadnicima kavačkog klana, ali i poruke sa narko-bosom, Darkom Šarićem.
Od Marovića do „Državnog udara“
Milivoje Katnić je za glavnog specijalnog tužioca izabran 2015. i na njemu se nalazio do 2022, kada je posle maratonske sednice razrešen dužnosti sa obrazloženjem da je ispunio uslove za penzionisanje. Tokom mandata, optuživan je da radi za interese DPS-a i porodice Đukanović, a poverenje je zadobio izdavanjem naloga za hapšenje bivšeg predsednika parlamenta Svetozara Marovića.
Katnićevu karijeru obeležio je i slučaj „Državni udar“, koji i dalje nije okončan (sud je proces vratio na početak), a sam Katnić optuživan je za nameštanje ove afere kako bi Milo Đukanović i DPS ostali na vlasti i nakon izbora 2016. Podsećamo, u aferi „Državni udar“ više građana Srbije i Crne Gore optuženo je za pokušaj nasilne smene vlasti u Crnoj Gori finansiranoj iz Rusije. Noišta od optužbi nije dokazano, osim toga da su katnić i njegov zamenik Saša Čađenović iznuđivali priznanja i nameštali dokaze.
Kada je decembra 2022. Čađenović završio iza rešetaka pod optužbom da je dve godina ranije postao član Kavačkog klana, Katnić je rekao da se ne plaši hapšenja, jer je, kako je naveo, pošten čovek.
Pogledajte i: