Kometa koja ima prečnik od 30 kilometara i kruži oko Sunca 71 godinu, bila je vidljiva na nebu noć pre eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Nazvana je po francuskom astronomu Žan-Luju Ponsu koji ju je otkrio 1812. i britansko-američkom astronomu Vilijamu Robertsu Bruksu koji ju je primetio tokom sledećeg preleta 1883.
Kometa ima čvrsto jezgo, a ispunjena je mešavinom leda, prašine i gasa, poznatim kao kriomagma. Jezgro okružuje oblak gasa nazvan koma, koji curi iz unutrašnjosti planete. Kada solarna radijacija zagreje unutrašnjost komete, pritisak se nagomila i kometa ima snažnu erupciju u kojoj izbacuje ledenu utrobu u svemir kroz pukotine u omotaču jezgra.
Kometa tada dobija svojevrsne rogove, što je i razlog što je zovu Đavoljom kometom. Osim toga, posle dve erupcije letos nalikovala je čuvenom "Milenijumskom sokolu", svemirskom brodu iz "Ratova zvezda"
Kometa će biti najbliže Suncu 21. aprila. Zvezdi našeg sistema približiće se na 119,7 miliona kilometara.
Zemlji će biti najbliže 2. juna, na 224,4 miliona kilometara, i kako tvrde naučnici, neće predstavljati nikakav rizik.