Dr Kris Bizbi, fizikohemičar i naučni sekretar Evropskog komiteta za rizik od radijacije, izneo je za Sputnjik svoje mišljenje o tome do čega bi mogli da dovedu neprekidni ukrajinski napadi na Zaporošku nuklearnu elektranu.
Svi, kaže, znamo biblijsku priču o tome kako je okončao Samson. Nakon što su ga Filistejci izdali i zarobili, Samson je okončao svoj i život svih oko sebe upotrebivši svoju veliku snagu da bi srušio stub za koji je bio okovan. Zgrada se urušila i ubila ga, kao i sve njegove otmičare.
"Ovo je uvek bila moja briga oko onoga što ću nazvati ukrajinskim sukobom", kaže Bizbi.
Kako navodi, što se situacija manje odvija u korist Ukrajine, postoji sve veća tendencija da se odustane od direktnog sukoba sa ruskim snagama (nedostatak naoružanja, slabo vazdušno pokrivanje, gubici vojske) i da se pređe na neku vrstu ratovanja u stilu Terminatora 2. Akcija na daljinu, korišćenjem robotskih dronova i krstarećih projektila. Korak ka zlobnoj vrsti ratovanja koja je relativno jeftina, ali rezultira politički spektakularnim rezultatima.
„Pa, pa šta - možete reći. Za mene, kao nekoga ko je proučavao efekte radijacije i radioaktivne kontaminacije, mogućnosti u vezi sa šest reaktora i pripadajućih bazena za hlađenje nuklearnog postrojenja u Zaporožju predstavljaju nešto što bi imalo više uticaja na Evropu i Ukrajinu, pa čak i na svet od bilo čega što se do sada dogodilo. Za pojedince u Ukrajini, motivisane mržnjom i inatom, ovo mesto je primamljiva meta. Da li ovi ljudi znaju šta rade ili šta mogu da urade? Mislim da ne. Ili ih možda, kao Samsona, nije briga. Žele da sruše kuću. U ovom slučaju Evropu, Rusiju, svet“, ističe sagovornik Sputnjika.
Naravno, kako dodaje, oni nemaju pojma šta bi se moglo desiti ako bi jedan od reaktora eksplodirao. Ili bazen sa istrošenim gorivom.
„I da budemo jasni, ako eksplodira jedan, kao domino efekat u Fukušimi, verovatno će ekspolodirati svi. To je zato što je nuklearno gorivo vruće. Čak je i istrošeno nuklearno gorivo vruće. Gorivo u reaktoru koji se gasi, ili u bazenima za istrošeno gorivo, mora da se ohladi. Ako se ne ohladi (pumpanjem vode oko njega, ili hlađenjem vode u barama prskanjem) postaje sve toplije i toplije. Onda se topi. Kada se nuklearno gorivo topi zajedno formira kritičnu masu. Neutronski tok se sve više povećava i pretvara se u neku vrstu nuklearne bombe. To eksplodira i šalje radioaktivni materijal u vazduh, kao sa Černobilom i Fukušimom“, upozorava Bizbi.
Vetrovi, ističe on, nose sadržaj ove Pandorine kutije na stotine, čak i hiljade kilometara daleko:
„Černobilsko zračenje je otišlo na zapad, nakon kontaminacije ogromnog dela zemlje i vodenih tokova, šaljući kontaminaciju kroz Kijev, niz Dnjepar do Zaporožja i dalje. Studije raka i mortaliteta novorođenčadi, kongenitalnih malformacija duž vodenog puta utvrdile su značajne efekte ovog događaja, deca su umrla, od raka, od srčanog udara, stanovništvo Belorusije, cela zemlja je pokazala nagli porast smrtnosti odraslih, uz istovremeno naglo smanjenje nataliteta.“
Daleko odatle, u Velsu i Škotskoj, deca su, kaže, umirala od leukemije.
„Znam to, proučavao sam brojeve koje su mi dali kada sam bio deo britanskog Komiteta za ispitivanje rizika od zračenja od unutrašnjih emitera, CERRIE. Bebe su dobile leukemiju u Nemačkoj i Grčkoj. A eksplozija jednog reaktora u Zaporožju je mnogo veća stvar od Černobila“, kategoričan je Bizbi.
Kako bi se ovo moglo dogoditi?
Postoji, kako navodi, veliki broj mogućnosti. Kao prvo, napad krstareće rakete na jednu od zgrada reaktora bi teoretski mogao dovesti do prodora u jedan od reaktora. Sada postoje bojeve glave za prodor koje mogu da preseku beton korišćenjem osiromašenog uranijuma (DU).
„Da li znamo šta Ukrajina ima u pogledu krstarećih raketa? Ja ne znam. Čitam da su Francuska i Velika Britanija dale Ukrajini krstareće rakete. Takođe i oružje sa osiromašenim uranijumom. Neka od njih su eksplodirala u Hmelnickom, o čemu sam pisao. Materijal je otišao na severozapad u Poljsku, Belorusiju i Nemačku, oko Skandinavije, i završio (i izmeren je) u Engleskoj. Ukrajina je (izgleda) obećala da neće koristiti ove krstareće rakete za napad na udaljene ciljeve u Rusiji ili most na Krimu. Ali Zaporožje nije daleka meta. Nalazi se odmah preko reke (izveden je napad čamacima)“, ukazuje Bizbi.
Zatim bi, kako dodaje, moglo doći do fatalnog uništenja kontrolne sobe i kontrolnih objekata, tako da reaktor „poludi“ i ne može da se kontroliše.
„Mogao bi da se pokvari sistem hlađenja, snabdevanje strujom, rezervni generatori. Nuklearne elektrane su veoma velika meta. Nikada nisu izgrađene da prežive rat. Nije ni čudo što je Rafael Grosi zabrinut“, navodi Bizbi.
Supstance koje se oslobađaju takvom eksplozijom, dodaje, uključuju cezijum-137 sa poluživotom od oko 30 godina:
„To znači da je oko 100 godina ili više. Ovo uzrokuje rak, ali takođe utiče na mišiće, kao kod dečijih srčanih mišića. Dobijaju aritmije i umiru od srčanog udara. Stopa aritmija kod dece u Belorusiji je 15%. U ostatku sveta stopa je 2%.“
Kontaminacija, kako navodi, uključuje stroncijum-90, koji se vezuje za DNK, izaziva rak i ubija decu u materici, ili izaziva malformacije.
„Postoje, naravno, ogromne količine čestica uranijuma. Uranijum ima poluživot u milijardama godina. Postoji plutonijum. Mogao bih ovako da nastavim unedogled. Zračenje, fokusirano unutar tela ljudi, životinja ili biljak polako će sve uništiti. Ali, možete reći, šta je sa Černobilom koji nije uništio Evropu? Pa, pogledajte samo stope raka u Evropi od 1986. nadalje. U Engleskoj, 1990-ih, otprilike svaki šesti je oboleo od raka. 2022. taj broj je bliži svakom trećem. SZO predviđa da će uskoro oboleti svaki drugi. Niko se ne pita zašto se razvila ova epidemija (osim mene)“, napominje Bizbi.
„Samsonova opcija“ će, zaključuje sagovornik Sputnjika, uništiti zdravlje stanovništva Ukrajine, Evrope, Rusije i šire:
„To bi zatrovalo plodnu zemlju, usevi bi propali ili bi postali otrovni. „Samsonova opcija“ je, čini mi se, mogućnost koju sam stavio u isti odeljak u glavi kao i globalni nuklearni rat. Ukrajina nema nuklearno oružje. Ali ovo se može dogoditi.“
Pogledajte i: