„Pamtim još kao dete da se u mojoj kući stalno slušao Šarl Aznavur. Pretpostavljam da me je privukla melodija tih pesama, budući da sam tada bio previše mlad da bih razumeo tekst. Sa vremenom me je sve više privlačila „priča“ pesme, a potom sve zajedno, Šarlov glas, harizma... Mnogo kasnije sam imao sreću da ga i lično upoznam, postali smo dobri prijatelji, a on je ostao izvor moje inspiracije.“
Još jedna nit povezuje ga sa Aznavurom: slična boja glasa.
„Jednom, dok sam preslušavao njegove šansone i nakon toga svoje, desilo se da u jednom trenutku nisam više bio siguran koje su moje a koje njegove pesme... I to je biloneverovatno!“
Pored toga što je pijanista, Gasan Jamin je i kompozitor i tekstopisac , stvara svoju muziku koja čuva najbolju šansonjersku tradiciju. I mada je Aznavurov uticaj na njegov rad očigledan, veoma se trudi, kako kaže, da sačuva svoj već izgrađeni sopstveni stil i izraz. U to će se uveriti i beogradska publika kojoj će pevati i svoje šansone.
„Verujem da publika, dok sluša moje pesme, može da oseti koliko je u njima mog ličnog pečata, identiteta. Razume se da tu svakako ima i Aznavurovog uticaja, međutim moj cilj nikada nije bio da ga imitiram Aznavura, to je jednostavno nemoguće, jer je Aznavur – jedinstven. To što radim svakako je jako lično, i nije imitacija, kopiranje.“
Od velikog umetnika naučio je da dobri tekstovi liče na romane – bilo da pevaju o rodnoj zemlji, boemstvu, izneverenom prijateljstvu, propaloj mladosti, izgubljenim ljubavima…
„Aznavur je dotakao puno tema koje su u vezi sa svakodnevnim životom. To ga i danasčini posebnim, jer pamtimo slike iz tih pesama – tužne Venecije, Monmartra pod jorgovanima, vremena mladosti i boemstva… Za mene šansona predstavlja najbolji način da se izrazi sve što preživljavamo, bilo da je reč o osećanjima, patriotizmu, psihologiji... Jedna od mojih poslednjih šansona nosi naziv „Anestezija“, u njoj govorim o iskustvu doživljenom tokom anesteziranja, koje za mene predstavlja nešto poput vežbanja smrti, iz koga treba da zaključimo da je naš život poput tanke niti koja lako može da se prekine i da zato treba iskoristiti svaki momenat. Tu pesmu ću otpevati u Beogradu.“
Na pitanje da li je pevati i pesmu u kojoj veliki francuski šansonjer pominje Beograd („…u nekoliko koraka od Karakasa ili Beograda…") libanski umetnik kaže da žali što se toga nije setio, ali obećava da će je sledeći put kada dođe u Beograd sigurno uvrstiti u svoj program.
„Pevaću „Camarade“ kad dođem sledeći put, ali ću na ovim koncertima otpevati jednu pesmu u kojoj se pominje Moskva i koja kaže `videćemo se jednog dana`. Inače, moja interpretacija čuvene „Natali“ na svim mojim društvenim mrežama je ostvarila neverovatan uspeh. Znate, ja obožavam Aznavura, ali pevam i pesme Žilbera Bekoa, Iva Montana, Edit Pijaf, Žaka Brela...“
Potvrdu da šansona nije prevaziđena i da stoji rame uz rame sa pop i rok muzikom potkrepljuju upravo Jaminovi milionski pregledi na društvenim mrežama. To što ga prate ljudi iz svih krajeva sveta i svih uzrasta objašnjava time da je svima potrebno povezivanje emocijama, a šansona upravo to nudi.
„I muzički način na koji se to nudi je važan. Aznavur peva "Treba znati", dakle, treba znati to i izvesti, između ostalog.“
Iako dobitnik Nacionalnog ordena kedra viteškog reda, Zlatne medalje časti Francuske akademije umetnosti, nauke i književnosti kao i medalje koju mu je uručio predsednik Libana, Gasan Jamin je i dalje zagledan u izazove koje pred njega stavlja muzika. Uz osmeh kaže da su mu ambicije – beskrajne:
„Radim na puno novih pesama koje će se postepeno pojavljivati. To nisu samo teme o ljubavi, slobodi i tome slično, već i teme koje se prvi put pojavljuju u nekoj šansoni. Ono što me posebno motiviše jesu i mnogobrojni pozivi iz raznih zmalja, koje nisu samo Evropa, već stižu iz Kine, Brazila, Čilea, Argentine, Meksika, SAD-a, Kanade… Smatram da je putovanje najlepša magija koja postoji, bilo da je fizičko ili u mislima. Ako je čovek zdrav, treba da iskoristi taj dar, najlepši koji se može dati. Jer kada putujete, kada na koncertima vidite sreću na licima svoje publike, ta povratna informacija oreagovanju na moje pesme daje mi fantastičan osećaj sreće. To me iznova uveri da je ceo svet zapravo samo jedno mesto, da ne postoje razlike između ljudi, niti po religiji, niti po geografskim područjima, niti po bilo kojoj drugoj osnovi. Čovek je svuda čovek.“
Pogledajte i: