Emir Kusturica: Zašto sam bio kod Putina?

Najavljujući danas retrospektivu svojih filmova u sali Filmskog centra Srbije u MTS dvorani, Kusturica je otkrio i detalje novog filma iz triptiha baziranog na ruskoj klasičnoj književnosti koju smatra esencijalnim delom evolucije evropske kulture:

„Pet godina se radi scenario. Užasno je teško transformisati ideju Dostojevskog u vreme u kome živimo u filmu koji se zove 'Inženjer lake šetnje'. To je priča o dobrom čoveku koga sudbina odvede do žene takođe teške sudbine jer postaje prostitutka da bi vratila očeve dugove i platila lečenje svog brata. Razrešenje zapleta je u petostrukom ubistvu koje obavi upravo inženjer lake šetnje. Naleti potom na neobičnog policajca koji mu nabavi dvostruki identitet kako bi u Sibiru počeo život sa tom ženom. Počinje idila u Sibiru, ali kako bog ima svoje prste na svakom milimetru planete, pošto on ima duple papire, njegov dvojnik dobija poziv i on odlazi u rat u Ukrajini, ni kriv ni dužan, ali tako se podmiruje sudbinska i vremenska dimenzija njegovog života“.

Na pitanje novinara da li je će film finansirati Vladimir Putin, Kusturica je odgovorio da je pronašao mecenu, ali da to nije predsednik Ruske Federacije:

Kusturica je otkrio da nema u planu lokacije za snimanje u Srbiji:

„Film ću snimati u Rusiji, ali to će biti moj pogled, a on je duboko zaptiven u srpsku tradiciju ne samo filmsku, nego i literalnu i slikarsku“.

Slavni reditelj je istakao da su ruska literatura i muzika esencijalni deo evolucije evropske kulture:

Retrospektiva filmova Emira Kusturice biće prikazana od 15. do 26. aprila u sali Filmskog centra Srbije u MTS dvorani.

Prvi put srpska publika će imati priliku da pogleda integralnu verziju njegovog „Andergraunda“ u trajanju od 312 minuta koja će sa pauzom od 20 minuta biti prikazana 15. aprila u velikoj sali MTS dvorane uz slobodan ulaz.

Na programu će biti, između ostalih, i nova 4K verzija ostvarenja „Crna mačka beli mačor“ i remasterizovana verzija filma „Otac na službenom putu“.

„Ova retrospektiva može da se tumači dvojako. Može biti inspirisana pesmom 'Rastajemo se mi' ili vezana za jezik vaterpola – četvrta četvrtina, što znači da se ja nalazim u fazi kada se može govoriti o još mnogo ili o još malo. Taj triptih koji ću da radim trebalo bi da predstavlja to 'još mnogo'“, ističe Kusturica.

Od svog prvog kratkog televizijskog filma „Gernika“ iz 1979. godine Kusturica je prisutan u srpskoj i svetskoj kinematografiji.

Filmovi koje je radio, podseća, vezani su za kraj veka i utoliko je važno naglasiti okolnosti u kojima su snimani:

„To je kolaps komunizma. Iz toga su proistekla prva dva filma. Zatim tu je početak prodaje dece kao socijalni fenomen koji i kod nas sada dobija jednu katarzičnu formu. Iza toga je bio pokušaj da se napravi film sa engleskog govornog područja i tu sam se ja kao autor spasavao nadrealizmom. Film 'Arizona drim' je bio veoma uspešan u bioskopima u Evropi i veoma neuspešan u Americi. Ima faza u životu kada si prihvaćen i faza kada možeš da napraviš najbolji film na svetu, međutim istekao ti je rok kao konzervi i svi gledaju na taj način. To se desilo Formanu, a to se dešavalo i u mojoj karijeri. Film 'Na mliječnom putu' je od Švajcarske do Rusije postao andergraund film i pored zvezde koja iga u njemu. 'Andergraund' i 'Crna mačka, beli mačor' su imali 600 i 700 hiljada gledalaca. ‘Život je čudo' je meni najdraži film zato što ima temu, kako bi Dostojevski rekao, iz života, ali je on imao samo 200.000 gledalaca što je bio veliki pad u odnosu na prethodne filmove za koje tvrdim da su najznačajniji jer su vezivali umetničko iskustvo i uspeh u bioskopima“.

Priznao je Kusturica da mu je 2008. godine u Francuskoj „jedan ozbiljan tip“ rekao – „Ti i Nikita Mihalkov ne možete više dobiti dobru kritiku u Francuskoj nikada“:

„Međutim desilo se da je 'Na mliječnom putu' imao više od polovine dobrih kritika. Film jednako je sloboda. Film je mnogo bliži muzici nego literaturi i često zna da iznenadi, ne samo onoga koji ga je pravio, već neretko čitavu naciju i delove Evrope, ako taj fenomen uopšte možemo danas tako da tretiramo s obzirom na sve što se dešava u današnjem trenutku“.

Upravo u Parizu je jedino prikazana integralna verzija njegovog „Andegraunda“, za koji kaže da odgovara aktuelnom trenutku:

„Kao nijedan drugi film on je optimalizovan za trenutak u kome živimo, a taj trenutak je apsolutna laž. Na 90 posto planete glavni tokovi lažu ili skrivaju istinu pa taj film može biti oslonac njihove životne pozicije u kojoj glavni tok govori neistinu baš kao u mom filmu“.

Kusturica smatra da se uspeh nacionalne kinematografije ne meri brojem uspešnih filmova nego brojem dobrih filmova:

„Danas na snazi protestantska logika da je najvažnije biti uspešan, a da li je nešto dobro je manje važno. Kada je poljski neuspešni glumac bio papa, mi smo živeli u vremenu sloma komunizma, kao što danas živimo u vremenu pokušaja sloma Rusije. Znači možemo očekivati uspešne filmove, koje je Holivud proizvodio svaki put kada je trebalo Amerika da napravi neki obrt – na Kosovu, u Siriji… Tada angažuje svu svoju silu da film bude propaganda“.

Kusturica je ovogodišnji dobitnik književne nagrade „Borisav Stanković“ za celokupan književni opus koju mu je dodelila manifestacija „Borina nedelja“ u Vranju.

„Ja sam stvarno iznenađen. Ja sam sebe doživljavao kao čoveka koji radi u građevinskom preduzeću i koji postavlja one putokaze. Još uvek ne mogu da se otmem dojmu da oni previše ozbiljno shvataju moju literaturu. A ja sam na osnovu svoje intuicije, osećanja, i neke pameti ljudima pokazivao smerove u kojima bi mogli da se kreću i utoliko više to doživljavam kao svoju građevinsku osobinu. Ono što mene povezuje sa Borom Stankovićem je ostrašćenost sa kojom sam prolazio kroz život. Ona je veoma uočljiva u tom romantičnom periodu naše književnosti, a posebno u Stankovićevoj literaturi“, rekao je Kusturica za Sputnjik.

Pogledajte i: