Tokom 75 godina postojanja NATO je izazvao više od stotinu ratova i vojnih sukoba širom sveta, a generalni sekretar Jens Stoltenberg tvrdi da je ni manje ni više Alijansa pomogla širenju mira, demokratije i prosperiteta širom Evrope, kao i da je danas taj savez veći, jači i jedinstveniji nego ikad.
Po mišljenju Ivanovića, Stoltenberg je tom izjavom na obeležavanju godišnjice NATO Stoltenberg zapravo priznao da je u okviru kolektivnog Zapada ovaj blok sve manje vojni savez, a sve više vrednosni sistem.
„U osnovi, Alijansa nije ništa drugo nego skup vojnika, oružja i nešto malo funkcionera. Onog trenutka kad joj je data vrednosna komponenta, a samim tim što govore da poboljšavaju ljudske i odnose u zajednici, da unapređuju neka civilizacijska dostignuća, to jasno znači da NATO za njih nije samo vojni savez, nego je i vrednost. A onog momenta kada je vrednost to znači da civilizacija kolektivnog Zapada nužno poprima odličje te Alijanse, odnosno militarističko naličje“, rekao je naš sagovornik u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
NATO kao vojni Vatikan
Do sada smo, dodaje on, živeli u uverenju da je to civilizacija napredovanja, ideja i slobode, a da je vojni savez bio samo nužno zlo kao jedna vrsta preventivnog čuvanja tih nazovimo ih drevno rimskih granica. Danas međutim, kaže Ivanović, vidimo da je u stvari vojni savez sve vreme bio „spiritus movens“ okupljanja ove civilizacije i da je on ne samo neraskidivo vezan za zapadnu civilizaciju, nego sve više postaje i mesto odakle se donose odluke.
Nedavno smo, podseća naš sagovornik, bili svedoci da je NATO prvi put postao, u okviru teritorije države Albanije, vlasnik zemljišta koje je proglasio svojom vojnom bazom. Odnosno, kupio je bivšu vojnu bazu od Albanije koja je nekad bila vojna baza Sovjetskog Saveza, pa čak jedno vreme i kineska. NATO je, smatra Ivanović, na toj teritoriji postao suveren, jer su do sada sve vojne baze Alijanse na teritoriji onih država koje su članice bile u vlasništvu tih država, dok je NATO bio samo korisnik.
„NATO je postao neka vrsta vojnog Vatikana, kao što je Vatikan u isto vreme i država i religija“.
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ „To pokazuje da je NATO postao neka vrsta vojnog Vatikana, kao što je Vatikan u isto vreme i država i religija, dakle vrednost. Sada Alijansa na tom parčetu bivše albanske teritorije postaje i vojni savez, ali na neki način i država, samim tim što postaje vlasnik tog parčeta zemlje. Možemo očekivati još takvih eksperimenata naročito na teritoriji onih država koje nisu izvorno NATO osnivači već pripadaju istočnoevropskim državama koje imaju slabiju unutrašnju strukturu da se odupru takvom činu. Jer onog trenutka kada imate vojnu alijansu unutar vaše teritorije, onda imate i potencijalnog ozbiljnog neprijatelja. Ne možda u ovom trenutku, ali istorija je dinamična kategorija, odnosi se menjaju. Kako ćete se braniti od tog žarišta unutar sebe onog trenutka kad ona postane izrazito neprijateljska, a to može biti u svakoj državi“, upozorava Ivanović.
Amerikom vlada „sekta bogataša“
Na pitanje šta će se desiti s NATO ukoliko se promeni politička klima u Sjedinjenim Državama i eventualno Donald Tramp osvoji predsednički mandat, naš sagovornik kaže da „ako dođe do promene unutar Rima menjaće se nužno i provincije“, ali da nije siguran koliko se zaista iz Bele kuće upravlja Sjedinjenim Državama, a kamoli projektima van njihove teritorije.
„Najbolja paradigma za duboku globalističku državu odnosno za stanje koje mi znamo da postoji, a ne možemo da definišemo jeste termin koji je svojevremeno promovisao Emir Kusturica, a koji se naziva ‘sekta bogataša’. Citiraću bivšeg ministra spoljnih poslova Velike Britanije Robina Kuka koji je rekao da sa sigurnošću može da kaže da se Sjedinjenim Državama iz Bele kuće ne upravlja. Dakle, postoji ta ‘sekta bogataša’ odakle se ipak upravlja Amerikom ali se postavlja pitanje koliki je njihov interes ne da ukinu NATO, već da ga oslabe. Najveći problem je što oni preko tog oružja i te percepcije moći Alijanse plaše svoje kolonije gde i dalje pokušavaju da crpu ogromno bogatstvo, a na unutrašnjem planu plaše sopstveno stanovništvo“, uveren je Ivanović.
„Sekta bogataša“ će, prema mišljenju našeg sagovornika, nastojati da oslabi Alijansu do one granice do koje mora, jer je NATO ovakav, kakav je, preglomazan i neefikasan.
S druge strane, tendencija koju možemo videti je da Tramp nije tako usamljen u svojoj kampanji kao što je bio ranije, a vidi se i da uz njega staje krupni kapital i vrlo jaka judeo-hrišćanska komponenta pa i medijski sektor, što pokazuje da ni njima nije baš stalo do scenarija razvoja čovečanstva kakav diktira Demokratska stranka u ime „sekte bogataša“, kaže Ivanović i dodaje:
„Tu može doći do održivih promena koje će se sigurno odraziti i na NATO, ali ne u tako radikalnoj meri, dovoljno je samo da se neke stvari redefinišu kada je reč o postavljanju oružja sudnjeg dana prema istoku, odnosno prema Rusiji, što bi za čovečanstvo bilo ogromno olakšanje“.
Tri scenarija za okončanje rata u Ukrajini
Po oceni našeg sagovornika, sukob u Ukrajini sigurno će biti prekretnica, posle čega ništa više neće biti isto, kako god da se završi. Ako bi se izrazili jezikom matematičkih procenata, objašnjava on, onda je najmanje verovatna pobeda Ukrajine koja bi značila povratak četiri novopridošle teritorije Ruskoj Federaciji, kao i Krima a to je zapravo povratak na „avnojevske granice“ Sovjetskog Saveza iz 1991. godine.
„Ta verovatnoća je najmanja iz razloga što na bojnom polju, kao i u ekonomijama država koja vode rat pa i u ljudstvu, odnosno raspoloženju da se ratuje, stvari stoje nepovoljno po ukrajinski faktor u svakom od ovih segmenata. Uz to ide još jedna činjenica koju mi pomalo zanemarujemo, a koja lebdi nad nama - da Rusija poseduje najveći arsenal nuklearnih bojevih glava i rakete koje sprečavaju obaranje tih glava. Samim tim, postavlja se i pitanje ako bi uopšte počela da gubi rat da li bi ona tolerisala dalji nastavak sukoba samo konvencionalnim oružjem. Ta verovatnoća je jako mala, ali nikada ne treba isključiti ni sindrom ‘crnog labuda’ kada se dešavaju potpuno neočekivane stvari“, rekao je Ivanović.
On ističe da je najverovatniji scenario daljeg razvoja događaja u Ukrajini, sa verovatnoćom od preko 50 procenata, pobeda Rusije koja će svakako obuhvatiti i nove regione u celosti i bar još nešto preko toga. Tu ipak, dodaje on, dolazi do problema - šta je to "bar još nešto", koliko godina to znači ratovati, koje bi se sve zemlje kolektivnog Zapada uključile u dejstva u Ukrajini, koje oružje bi dale, koliko bi ljudstva poslale, koliko bi mogle da izdrže.
„I postoji treća verovatnoća događaja nakon koje ovaj naš razgovor ne bi imao smisla jer bi posle upotrebe oružja sudnjeg dana sve bilo bespredmetno. Nemojte isključiti ni tu mogućnost, ona je čak verovatnija od mogućnosti da Ukrajina dobija ovaj rat. Ona je po verovatnoći u ovom momentu druga na listi prognoziranih ishoda — kladioničarskim rečnikom imala bi kvotu između ova dva prethodna scenarija“, naglasio je Igor Ivanović.
Pogledajte i: