Ukoliko bi Abramovićeva postala članica SANU, bio bi to prvi slučaj da u jednu od najznačajnijih srpskih institucija uđe umetnik performansa. Performans je, naime, kako Novosti podsećaju, često osporavan kao umetnost zbog toga što se tokom izvođenja u njemu koristi bodi art, pokret, mimika, gest, na čemu posebno insistira i Marina Abramović.
Osim kontroverzne umetnice na spisku predloženih imena za Odeljenje umetnosti nalazi se i dirigent Dejan Savić koji je bio upravnik Narodnog pozorišta, direktor Opere, a 2022. godine dobio je Nacionalno priznanje za izuzetan doprinos i zasluge u kulturi države, da bi 2020. bio imenovan za savetnika za kulturu predsednika Republike.
Na spisku predloga za Odeljenje za jezik i književnost između ostalih su i pisci Milisav Savić, Vladan Matijević, pesnik Miroslav Maksimović, profesorka Filološkog fakulteta Zorica Nestorović…
Za Odeljenje društvenih nauka predložena su čak 34 imena, među njima i sociolog Slobodan Antonić, psiholog Ivan Ivić, politikolog Dragana Mitrović… Odeljenje za istoriju moglo bi da bude upotpunjeno sa nekim od deset predloženih kandidata među kojima su Miloš Ković, Aleksandar Rastović, Petar Krestić, Ljubomirka Krkljuš…
Za svih osam odeljenja Akademije dugački su spiskovi predloženih članova, ali bi oni tek trebalo da prođu ozbiljnu „trijažu“ na odeljenjima, kako bi samo nekolicina imenovanih bila i zvanično kandidovana za akademike o kojima će se glasati na izbornoj skupštini 7. novembra.
Pravo da predlažu kandidate imaju odeljenja i odbori SANU, senati univerziteta, naučno-nastavna veća fakulteta, naučna veća instituta, organi upravljanja naučnih društava i udruženja umetnika. U narednom periodu akademici sa matičnih odeljenja „pretrešće“ predložena imena i sastaviti konalčnu listu kandidata.
Kandidat za akademika biće onaj ko na tajnom glasanju dobije podršku većine prisutnih članova nekog odeljenja. Šansu da prođe dalje na odeljenjima ima troje ili četvoro predloženih, a malo kad to bude više.
Pogledajte i: