Vetrovi unutar ove struje sada duvaju istočni umesto zapadnih, a naučnici ne znaju kako će ova promena uticati na vremenske prilike u narednim mesecima. Ipak, oni smiruju situaciju ističući da nije toliko neobično da takva struja menja pravac
Kako objašnjavaju, tokom letnjih meseci na severnoj hemisferi naše planete, cirkulišući vetrovi ovog vrtloga usporavaju i počinju da se okreću ka istoku (u smeru kazaljke na satu oko Arktika). Takve promene nemaju nikakvog uticaja na vremenske prilike, ali kada se tokom zimskih meseci smer struje promeni sa zapada na istok, to donosi značajne promene, piše portal Klajmat.
Stručnjak za klimu, naučnik Ejmi Batler iz američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, ističe da je toplotni talas koji smo zabeležili u Evropi u martu verovatno rezultat ove promene smera.
Ona je objasnila da se polarni vrtlog nalazi u stratosferi, koja počinje oko 6 do 20 kilometara iznad površine planete i dostiže približno 50 kilometara. Dok je većina vremenskih prilika koje doživljavamo karakteristična za troposferu ispod nje, ekstremni stratosferski vetrovi do 250 km/h drže džep hladnog vazduha zarobljenim iznad Severnog pola.
Međutim, ponekad atmosferski talasi, koji se nazivaju i Rosbijevi talasi, potiskuju i oslabljuju polarni vrtlog, uzrokujući da se deo tog hladnog vazduha izlije. Ovo je poznato kao događaj iznenadnog zagrevanja u stratosferi, koji može dovesti do hladnoće na tlu, ali ne uvek.
Naučnici su već primetili da se zbog promene smera vetrova nivo ozona iznad Arktika povećava, i najveći je od kada se meri u martu. Ali oni su uvereni da će se nivoi ozona vratiti u normalu kada se vetrovi vrate u „normalan“ pravac kretanja.
Međutim, upozoravaju i da još uvek nije jasno kako će ova promena smera polarnog vrtloga izgledati u budućnosti, s obzirom na to da je svet sve topliji, prenose hrvatski mediji.
Pogledajte i: