Ovo je mišljenje Marije Marsenić sa Instituta za evropske studije povodom popisa stanovništva u organizaciji privremenih organa u Prištini koji bi trebalo da počne 5. aprila a koji u sebi sadrži i odeljak koji se bavi i „ratnom štetom“ nastalom tokom sukoba u pokrajini 1998. i 1999. godine.
Statistika za tužbu protiv Srbije
U upitniku koji bi trebalo da se bavi popisom stanovništva, između ostalog, nalaze se i pitanja da li je porodica koja se popisuje imala ekonomske štete kao rezultat rata, da li su izgubili nekog od članova porodice ili je neko iz te porodice nestao tokom rata.
Marsenićeva smatra da prikupljanje ovakvih podataka ima veze sa tužbom za genocid koju Priština najavljuje protiv Srbije.
„Predsednik privremenih kosovskih institucija Aljbin Kurti je rekao da su u toku pripreme da se Srbija optuži kao država odgovorna za zločine počinjene tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Stavke na popisu stanovništva koje se odnose na takozvanu „ratnu štetu“ su u svrhu prikupljanja pisanih dokaza i statistike čime bi se izašlo iz nivoa spekulacija a dobili bi se podaci crno na belo koji bi bili upotrebljeni protiv Srbije,“ objašnjava Marsenićeva.
Znamo da su, kaže naša sagovornica, u toku rata 1999. godine dejstva vojske SR Jugoslavije protiv OVK bila uglavnom u seoskim područjima, dok je NATO avijacija gađala ciljeve pre svega u gradskim sredinama.
Hoće li biti tužen i NATO i Crna Gora
„U tom kontekstu logično se postavlja pitanje da li Priština namerava da tuži i NATO s obzirom na nanetu štetu sa njihove strane. Drugo, hoće li i Crna Gora biti tužena za nanetu štetu, s obzirom da smo u tom periodu bili jedna država sa Crnom Gorom čiji su vojnici bili u sklopu jugoslovenske armije koja je delovala na prostoru naše južne pokrajine,“ pita naša sagovornica.
Marsenićeva kaže da je jasno da se pod maskom popisa stanovništva ne radi o prikupljanju podataka radi „pregovora sa Beogradom“, kako kažu, budući da je svima jasno da od toga nema ništa, jer Priština ne želi pregovore.
„Dakle, ovo je samo još jedan od poteza Aljbina Kurtija da se dodvori međunarodnoj zajednici, da pokuša da dokaže svoju takozvanu državnost i da sprovede još jedan plan u nizu radi otežavanja položaja srpskog naroda na KiM,“ zaključuje naša sagovornica.
„Ratni upitnik“
Upitnik o „ratnoj šteti“ koji se nalazi u kosovskom popisu stanovništva iz Agencije za statistiku Kosova objašnjen je time da su podaci neophodni za "pregovore sa Srbijom" kao i za "proces pristupanja Kosova Evropskoj uniji".
U tom upitniku prvo pitanje glasi da li je porodica koja se popisuje imala ekonomske štete kao rezultat rata. Onaj ko na ovo pitanje odgovori potvrdno moraće da označi opštinu u kojoj je boravio tokom rata, a zatim i da proceni visinu štete koju je pretrpeo.
Slediće i pitanja da li je domaćinstvo koje je predmet popisa imalo poginulih, povređenih, zatvorenih, nestalih tokom rata a biće pojedinačno, po imenu i prezimenu popisana svaka takva osoba, godina rođenja, godina smrtni, pol... Biće takođe popisano i ako je porodica tokom ratnih sukoba pretrpela neko nasilje, torturu, i, zanimljivo, ako su članovi imali psihičke posledice.
Na ova pitanja, kako je uređeno kosovskim propisima, odgovaraće "glava porodice" a intervjui bi trebalo da traju oko 40 minuta po jednom domaćinstvu. Popis će trajati do 17. maja, biće angažovano ukupno 3.500 popisivača i 891 nadzornik a prvi rezultati biće objavljeni tri meseca po završetku procesa.
Srpske stranke na KiM - Srpska lista, Partija kosovskih Srba, Srpski narodni pokret i Srpska demokratija protive se učešću Srba na popisu, a neke od njih traže odlaganje procesa do daljeg.
Pogledajte i: