„Skok cena hrane i energenata doveo je do globalne krize troškova života, a zemlje sa niskim prihodima pogođene su u najvećoj meri, posebno zbog naglih skokova cena hrane. Od tada smo svedoci globalnog slabljenja ovog veoma značajnog inflatornog pritiska“, saopštila je ona na brifingu, komentarišući tekući uticaj ukrajinskog sukoba na svetsku ekonomiju.
Prema njenim rečima, smanjenje inflatornog pritiska postignuto je zahvaljujući merama centralnih banaka, koje su takođe dovele do povećanja troškova servisiranja njihovog zaduženja.
Istovremeno, Kozak je priznala da i dalje ostaje određeni uticaj na globalnu ekonomiku.
Ona je takođe dodala da perspektive ekonomije Ukrajine ostaju izuzetno nedefinisane zbog aktuelnog sukoba i kašnjenja u spoljnom finansiranju.
MMF u svojim procenama ukrajinske ekonomije uzima u obzir posledice delovanja Oružanih snaga Rusije, kazala je Kozak.
Pored toga, ona je precizirala da MMF ne planira da razmatra moguću restrukturizaciju ukrajinskog duga prema organizaciji, odnosno, da ne namerava da u ovoj godini otpiše deo ukrajinskog duga u visini od 15 milijardi dolara.
„Fond očekuje da će na prolećnoj sednici rukovodećih organa MMF i Svetske banke, koja će se održati sredinom aprila, biti pokrenuto pitanje pružanja budžetske pomoći Ukrajini, uključujući tokom sastanka na nivou ministara finansija“, najavila je Kozak.
Direktor za komunikacije MMF je upozorila i da planovi Zapada o konfiskovanju suverene ruske imovine moraju imati dovoljno pravnog osnova i da ne treba da vode podrivanju globalnog monetarnog sistema.
Ona je istakla da odluke o mogućoj konfiskaciji treba da donesu vlasti relevantnih zemalja i jurisdikcija.
Pogledajte i: