Kako mikrostres šteti zdravlju

Svi smo mi izloženi brojnim "mikrostresorima", neki od nas više od drugih. Te 'neravnine' na putu naših života tako su neznatne i kratke da ih jedva registrujemo, ali nam mogu prouzrokovati velike zdravstvene probleme.

Mikrostresori se ne mogu porediti s "makrostresorima", poput recimo jurnjave automobilom u kojem prevozite trudnicu koja samo što nije rodila ili činjenice da se vozite automobilom s pokvarenim kočnicama.

Ali, iako se mikrostres pojedinačno može činiti bezopasnim, kumulativno može znatno uticati na fizičko i emocionalno zdravlje, pišu hrvatski mediji.

U članku objavljenom u časopisu Harvard Biznis Rivju, koji se temelji na istraživanju obrasca življenja 300 osoba zaposlenih na vrlo odgovornim radnim mestima u multinacionalnim organizacijama i na globalnom uzorku od više od 11.000 ljudi, naučnici Rob Kros, Karen Dilon i Kevin Martin izneli su na koji način identifikovati izvore učestalih mikrostresora i kako umanjiti njihove posledice.

Kros i Dilon, koautori nedavno objavljene knjige "Učinak mikrostresa: Kako se male stvari gomilaju i stvaraju velike probleme - i šta preduzeti u vezi s tim", preporučili su tri načina koja bi mogla da vam pomognu da stavite mikrostresore pod kontrolu:

Najbolje je započeti tako da nedeljno pokušate da rešite jedan manji problem.

Učini li vam se da ne možete u potpunosti verovati svojim saradnicima, mogli biste, na primer, s njima o tome prijateljski porazgovarati. Kažite im na čemu sve radite te nedelje i pitajte ih kako se nose s vlastitim poslovnim obavezama. To bi moglo doprineti izgradnji međusobnog poverenja i smanjiti vam brige.

Glavni mikrostresor koji je navela većina ispitanika odnosio se na "iscrpljujuću ili negativnu interakciju" s članovima porodice ili s prijateljima.

Rešavanje ovog mikrostresora neće značiti prekid kontakta s tim ljudima, jer najčešće ih ne možete izbeći, već preoblikovanje međusobnih interakcija koje će na najbolji način ograničiti izvor mikrostresa, kažu istraživači.

Jedan ispitanik se prisetio redovnih dvoiposatnih i dužih poseta svojim roditeljima subotom ili nedeljom, koje su za njega bile posebno stresne jer im je trajanje bilo neodređeno.

'Lek' za to je na kraju bila odluka o jednoiposatnom ručku s majkom nakon ranijeg odlaska s posla petkom posle podne. Tako je ispitanik dobio slobodan vikend za svoje ostale aktivnosti i prioritete.

Bilo da se radi o volonterskom radu, novom hobiju ili širenju društvenog kruga, dodavanje nove dimenzije vašem životu može doprineti smanjenju uticaja mikrostresora, otkrili su istraživači.

Kazali su da su najsretniji sagovornici uključeni u njihovu studiju bili sposobniji da stave mikrostresore u širu perspektivu i prepoznaju trivijalnosti, velikim delom zato što su nove osobe pripadale dvema ili trima skupinama ljudi izvan njihovog poslovnog i porodičnog kruga, što im je omogućilo da počnu da se bave njima važnim aktivnostima.

To ih je u suštini "vakcinisalo" protiv mikrostresa i pomoglo im da se "uzdignu iznad" stvari koje nisu mogli kontrolisati i na koje nisu mogli da utiču.