„Ne razmatramo prisustvo borbenih jedinica u Ukrajini, razmatramo pitanje koordinacije i isporuke pomoći Ukrajini, kao što trenutno rade saveznici iz Alijanse“, rekao je on posle sastanka ministara spoljnih poslova zemalja-članica Alijanse u Briselu.
Stoltenberg je takođe naglasio da novi planovi NATO-a za koordinaciju pomoći Ukrajini neće dovesti do njenog učešća u sukobu i neće promeniti njegov odbrambeni karakter.
On je dodao i da su se zemlje NATO-a dogovorile da ojačaju ulogu alijanse u koordinaciji pomoći Ukrajini.
„Svi ministri su se složili da je potrebno podržati Ukrajinu u ovom kritičnom trenutku... Ministri su se danas složili da nastave rad na planu za jačanje uloge NATO-a u koordinaciji bezbednosne pomoći i vojne obuke“, rekao je on.
Stoltenberg je takođe naveo da je sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim razgovarao o ovim planovima za obezbeđivanje predvidive i dugoročne pomoći Ukrajini.
Finski predsednik: Nema razloga za slanje vojske u Ukrajinu
Predsednik Finske Aleksandar Stub je izjavio da ne vidi razloge za slanje vojske u Ukrajinu.
„Što se tiče Finske nema potrebe za slanje vojske u Ukrajinu. Podržavamo Ukrajinu na sve druge moguće načine.. Smatram da je apsolutno neophodno da Evropa, SAD i Zapad usredsrede svoju pažnju na ono što mogu stvarno da urade za Ukrajinu, mislim na slanje oružja, municije i obuku“, rekao je on na konferenciji za novinare u Kijevu.
Finska ministarka spoljnih Elina Valtonen je u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ rekla da nije isključena mogućnost da pripadnici vojnih snaga zapadnih država budu poslati u Ukrajinu u budućnosti, ali da u ovom trenutku za to nema potrebe.
Ranije je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio da NATO želi da poveća svoju koordinacionu ulogu u isporukama oružja Ukrajini i obuci njenih vojnika, ali da Mađarska ne želi i neće učestvovati u tome ni u kom obliku.
Pogledajte i: