„Rusko Ministarstvo spoljnih poslova predalo je ukrajinskim vlastima zahteve u okviru Međunarodne konvencije o sprečavanju terorističkih akata bombama i Međunarodne konvencije o borbi protiv finansiranja terorizma za hitno hapšenje i izručenje svih lica umešanih u ove terorističke napade“, navodi se u saopštenju.
Među tim zahtevima je i hapšenje šefa SBU Vasilija Maljuka, koji je 25. marta priznao da je Ukrajina organizovala dizanje u vazduh Krimskog mosta u oktobru 2022. godine i otkrio detalje o organizaciji drugih terorističkih napada u Rusiji.
„Borba protiv međunarodnog terorizma je odgovornost svake države. Ruska strana zahteva da kijevski režim odmah prekine svaku podršku terorističkim aktivnostima, preda počinioce i nadoknadi štetu žrtvama. Kršenje obaveza Ukrajine prema konvenciji o antiterorizmu povući će njenu međunarodno-pravnu odgovornost“, naglašava se u saopštenju.
U saopštenju Ministarstva se takođe ističe da istraga koju su sproveli nadležni ruski organi ukazuje na to da tragovi najnovijih terorističkih napada vode u Ukrajinu.
„Krvavi teroristički akt počinjen 22. marta u gradu Krasnogorsku (na koncertu u „Krokus siti holu“) koji je šokirao ceo svet nije prvi teroristički napad na našu zemlju u poslednje vreme. Istražne radnje koje su sproveli nadležni ruski organi ukazuju da tragovi svih ovih zločina vode u Ukrajinu“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo je podsetilo da su drugi teroristički napadi, izvedeni upotrebom eksplozivnih naprava, koštali života novinara Darje Dugine i Maksima Fomina (Vladlen Tatarski), takođe je ranjen pisac Evgenije (Zahar) Prilepin, dok je njegov vozač poginuo. U atentatu na Tatarskog u eksploziji u kafiću u Sankt Peterburgu povređene su 42 osobe. U eksploziji Krimskog mosta u oktobru 2022. godine poginulo je pet osoba. Ubistva i sakaćenja civila, uključujući dece, takođe su deo napada terorističke organizacije Ruski dobrovoljački korpus, zabranjene u Ruskoj Federaciji.
Pogledajte i: