Dokumenti su pronađeni u podrumu bolnice prilikom njene obnove.
Konkretno, radi se o testiranju eksperimentalnog leka SB4 za lečenje raumatoidnog artritisa.
Iz dokumenata se vidi da taj lek sprečava delovanje molekula tzv. faktora nekroze tumora alfa koji ima važnu ulogu u funkcionisanju imuniteta. Njegova primena je omogućava stvaranje različitih oblika raka, između ostalog raka limfnog i cirkulatornog sistema, kao i raka kože.
Proizvođači leka su bile kompanije: Biogen Idec Denmark manufacturing ApS (Danska), Catalent Pharma Solutions (Belgija) i Fisher Clinical Services UK Limited (Velika Britanija), dok je sponzor bila južnokorejska kompanija „ Samsung Bioepis”.
Pronađen je zahtev kompanije „Kvintajls Ukrajina“ (podružnica američke kompanije „Kvintajls transnešenel“ ) za odobrenje kliničkih ispitivanja ovog leka koji je upućen Ministarstvu zdravlja Ukrajine.
Prema zahtevu, koji je potpisan u februaru 2013. godine, testiranje je bilo planirano na 152 pacijenta (kasnije se taj broj povećao na 180), a u celom svetu na 500 pacijenata.
Za potrebe testiranja u novembru 2013. Izbarano je 777 pacijenata: 285 iz Poljske, 143 iz Ukrajine, 108 iz Češke, 77 iz Bugarske, 60 iz Litvanije, 37 iz Južne Koreje, iz Meksika – 34, Kolumbije – 14 i Velike Britanije - 2.
Dokumenti pronađeni u marijupoljskoj bolnici odnose se na period 2008-2016. godine.
Testiranje je vršeno na pacijentima pod određenim brojevima, bez imena, a među njima je bila i jednogodišnja beba.
U dokumentima se pominju i kompanije kao što su: „Pfizer“(SAD), „AstraZeneca“ (Velika Britanija, Švedska), „Novartis“ (Švajcarska), „Sanofi“ (Francuska), „Galapagos“ (Belgija), „Abbott“ (SAD) i mnoge druge.
Pogledajte i: