Na sajtu ove institucije se tvrdi da je Bulgakov, navodno, imao „pristrasan i izrazito negativan stav prema svemu što je ukrajinsko, a njegov rad se povezuje sa „veličanjem ruske imperijalističke politike“.
Institut smatra da je „dodeljivanje njegovog imena geografskim objektima, nazivima pravnih lica, toponima, kao i podizanje spomenika u njegovu čast u Ukrajini“, takođe element te politike.
Institut je optužio i druge predstavnike ruske kulture da su navodno zaboravljali na humanizam čim bi se dotakli ukrajinskog pitanja. Na meti Instituta našli su se tako i i pesnik Josif Brodski i pisac Aleksandar Solženjicin.
U maju prošle godine je ukrajinsko izdanje časopisa „Strana" objavilo da je memorijalna ploča u čast Bulgakova obnovljena na fasadi muzeja u Kijevu, pritom je on nazvan „istaknutim građaninom Kijeva".
Rušenje spomenika je povezano sa sovjetskom istorijom i preimenovanje ulica je u Ukrajini počelo 2015. godine, kada je bio usvojen zakon o takozvanoj dekomunizaciji.
U poslednje vreme su vlasti Ukrajine počeli borbu ne samo sa sovjetskom istorijom, nego i sa svime što je povezano sa Rusijom.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je ranije izjavio da su vlasti Ukrajine tokom niza godina sprovodile agresivnu derusifikaciju i prinudnu asimilaciju.
Pogledajte i: