Evropa treba da shvati da su „crvene linije“ sada na njenoj teritoriji, kaže ruski politikolog Denis Baturin.
„Ne pomeramo se mi ka njihovim granicama, već NATO pomera granice svog bloka prema nama. Sada govorimo o jačanju istočnog krila NATO-a. Znamo za projekat izgradnje baze u Rumuniji za 10 hiljada ljudi i razne druge izjave, uključujući i one koje se tiču predaje novih tipova naoružanja, uključujući i avione Ukrajini“, kaže Baturin.
Nova NATO baza na teritoriji Rumunije koja se već gradi biće najveća u Evropi - veličine malog grada. Projekat vredan 2,5 milijardi evra, obuhvata piste, platforme za naoružanje, hangare za vojne avione, ali i škole, vrtiće, prodavnice, pa čak i bolnicu, kao i druge vojne objekte za kopnene snage i specijalne jedinice.
Rumunija je jedno od čvorišta preko koga se doprema oružje u Ukrajinu, dok ruski vojni eksperti tvrde da su avioni Oružanih snaga Ukrajine već stacioninarani na rumunskim aerodromima, nakon što je ruska vojska ozbiljno oštetili vojnu infrastrukturu, uključujući i aerodrome u toj zemlji.
Kako tvrde stručnjaci, ukrajinski borbeni avioni deluju po sledećem principu – uleću na teritoriju Ukrajine, izvode borbeni zadatak, dopunjavaju gorivo na aerodromu i vraćaju se u Rumuniju.
Osim toga, Rumunija bi mogla da bude jedna od prvih zemalja koja će obezbediti svoje aerodrome za baziranje američkih lovaca F-16 ako budu predati Kijevu, a prema nekim najavama to bi se moglo dogoditi već u junu.
Šta sprema Zapad
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je upozorilo da aktivnosti NATO-a u istočnoj Evropi i u Crnomorskom regionu imaju za cilj pripremu za moguć sukob sa Moskvom, a politikolog Igor Šatrov kaže da ovo upozorenje nije neosnovano i da ga treba shvatiti veoma ozbiljno.
„NATO se sprema za direktno, neposredno učešće u sukobu u Ukrajini. Isporukom lovaca F-16 Kijevu biće korišćeni aerodromi NATO-a i izgleda da će upravo sa njihovih aerodroma avioni poleteti ka Rusiji – iz Poljske i Rumunije na prvom mestu, a možda čak i baltičkih država. Ovo je prva faza, a druga faza je uvođenje vojnih kontigenata u Ukrajinu pod maskom instruktora, a potom, sasvim moguće, i pod maskom mirovnjaka. Treba očekivati da ovog leta sukob može da pređe u drugu fazu – u stadijum učešća evropskih članica NATO-a u ovom sukobu. O tome već govore obaveštajci, a saopštenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova ima politički smisao – Rusija upozorava da zna za te planove. Sve je veoma ozbiljno i ne može se ovo tretirati samo kao retorika“, kaže Šatrov.
Do eskalacije može doći zbog nespremnosti Zapada da pregovara, smatra politikolog.
„Uprkos neuspehu Ukrajine na frontu, niko na Zapadu ne želi da okonča ovaj sukob. Niko ne želi da natera Ukrajinu da sedne za pregovarački sto, a ako nema pregovora - to znači rat. Dakle, ide aktivna priprema evropskih zemalja - članica NATO-a i upozorenja nisu neosnovane“, zaključio je Šatrov.
Moskva ukazuje na jačanje vojnog potencijala bloka u Rumuniji, Poljskoj i baltičkim zemljama. Aktivnosti ove vrste su provokacija koja podstiče vojnu napetost na ruskim granicama i stvara dodatnu pretnju bezbednosti Rusije. Sve je to usmereno na pripremu NATO saveznika za potencijalni sukob, navodi rusko Ministarstvo spoljnih poslova, dodajući da će Moskva pratiti akcije Rumunije, procenjivati rizike i uzimati ih u obzir tokom vojnih planova.
Moskva je više puta napominjala da je Severnoatlantska alijansa usmerena na konfrontaciju, a njeno dalje širenje neće Evropi doneti veću bezbednost. Kremlj je naglasio da Rusija ne predstavlja pretnju nijednoj zemlji bloka, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.
Rusija nema nameru da napada Evropu, to su zapadne izmišljotine
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova u suštini nema ništa novo, ako se sumiraju i sagledaju sve provokativne NATO aktivnosti poslednjih decenija, uključujući i proširenje i modernizaciju baze u Rumuniji, isporuku oružja Kijeva i višedecenijsko širenje NATO-a na Istok, kaže Baturin.
„Sve su to epizode jedne velike konfrontacije. Ako ukratko pomenemo neke ‘crvene linije’ u ovom odnosu, onda treba da se podsetimo jedne od poslednjih izjava našeg predsednika, koju je juče dao, u vezi sa isporukama aviona, ili učešćem NATO-a u formatu baziranja i poletanja tih stranih aviona za učešće u obračunu sa Rusijom u vazdušnom prostoru nad Ukrajinom. Jasno je rečeno da će se aerodromi trećih zemalja smatrati legitimnom metom u takvom slučaju. To su upravo te ‘crvene linije’, a Evropljani moraju da shvate da te ‘crvene linije’ više ne prolaze kroz Ukrajinu, niti kroz nekakav informacioni prostor, već mogu biti - ne na granicama njihovih teritorija - već direktno na teritoriji njihovih zemalja“, ističe Baturin.
Tvrdnje Zapada o „agresivnoj Rusiji“ i njenim navodnim planovima da napadne Evropu mogu se jednostavno objasniti, dodao je Baturin.
„Sve je vrlo jednostavno – počeli smo da radimo ono što dugo nismo radili – da se suprotstavljamo, da pružamo fizički otpor, na primer, pokretanjem specijalne vojne operacije, a ne samo da upozoravamo, iniciramo sednice Ujedinjenih nacija. Zapad ne razume - kako je to sad moguće?“, kaže Baturin.
Prema njegovim rečima, Zapad očekuje od Rusije i svih drugih zemalja da budu poslušnici, da slede sve njihove ciljeve i sve akcije zarad zapadnih interesa.
Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da Rusija nema nameru da ratuje protiv NATO-a. Isto tako, on je nazvao „potpunom besmislicom“ priče da će Moskva, posle Ukrajine, da napadne Evropu. Takve tvrdnje imaju za cilj zastrašivanje stanovništva isključivo zato da bi izvlačili novac od njih, posebno u svetlu činjenice da se ekonomija smanjuje, a životni standard pada. Prema njegovim rečima, američki sateliti se „plaše velike, jake Rusije“, iako to rade uzalud, jer Rusija nema agresivne namere, a priče da će Rusija da napadne Poljsku, baltičke zemlje i Češku su gluposti.
Govoreći o isporukama Ukrajini aviona F-16, on je istakao da to neće izmeniti situaciju na bojnom polju.