Drugi pokušaj Rusije da na dnevni red Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija stavi na raspravu NATO agresiju SRJ 1999. godine nije nije imao dovoljnu većinu glasova. Naime, ovoga puta za je glasalo šest zemalja, dok je devet njih bilo uzdržano.
Očekivan ishod
Diplomata i bivši ambasador Branko Branković smatra da je ovo bio očekivan ishod, ali ističe da sigurno nije ostao nezapažen govor ruskog predstavnika koji je rekao da je SB UN zreo za reforme.
„Jasno je da Zapadu nikako ne ide u prilog da se raspravlja o NATO bombardovanju SRJ koje se desilo pre 25 godina jer nisu imali odobrenje SB UN za taj potez, pa samim tim su u startu krivi, da ne pominjem druge posledice koje su proizašle iz toga,“ kaže Branković.
On takođe konstatuje da zemlje koje su bombardovale Jugoslaviju imaju većinu u Savetu bezbednosti, a da tome treba dodati i uticaj koji imaju na ostale manje države.
„Zapad ne želi da se vraća unazad a svaka osuda ovog njihovog čina pratila svaku njihovu buduću odluku ili predlog. Drugim rečima, bili bi poljuljani,“ ističe Branković i dodaje da Zapad koji je vodio politiku jednoumlja pokušava to i danas.
Rusija može da „blokira“ SB UN
Diplomata i bivši ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović smatra da bi Rusija, koja je već drugi put tražila da Savet bezbednosti raspravlja o agresiji NATO na SRJ, mogla da kao deo „osvete“ što taj predlog nije prošao ne usvoji plan rada za naredno predsedavanje Malte, koje počinje 1. aprila, a time bi se na neki način zapravo blokirao rad Saveta bezbednosti.
„Drugim rečima, nikakve odluke koje su u domenu očuvanja mira i bezbednosti neće moći da budu usvojene niti donete jer bi SB bio u blokadi. Odnosno, neće imati ko da njime predsedava,“ kaže naš sagovornik.
On objašnjava da je pravilo da članice SB pri kraju svakog meseca usvoje plan naredne države koja predsedava koji im ona predstavi gde se uglavnom nađu važna pitanja o kojima treba da se razgovara.
„Ne znam da li je ovo prvi put da SB ostane bez predsedavajuće države ali imajući u vidu dešavanja u Gazi gde vri i konflikta koji je nastupio između Amerike i Izraela nisam siguran da Zapadu odgovara da bude bez usluga Saveta bezbednosti. Naravno, ako tome dodamo i dešavanja u Ukrajini i dugim delovima sveta onda bi ova odluka Rusije Zapad dovela u problem,“ konstatuje Jovanović.
Zapad u ozbiljnoj dilemi
On napominje da bi neki problemi mogli da se prenesu i na Generalnu Skupštinu UN, ali smatra da je i to diskutabilno jer i za takve varijante tamo postoji određena procedura.
„Generalna skupština na sebe preuzima u principu da rešava stvari koje su već usvojene u Savetu bezbednosti. S obzirom da bi SB bio u blokadi i ne bi bilo nikakvih odluka onda samim tim GS ne bi imala i ne bi mogla ni o čemu da diskutuje i da usvaja,“ navodi Jovanović.
On ocenjuje da zato postupak Rusije Zapad dovodi u ozbiljnu dilemu, jer kako god da postupi biće na tapetu.
„Ukoliko pak zapadne zemlje dozvole raspravu o bombardovanju SRJ 1999. godine na površinu će isplivati sve, od toga da su se na to odlučili bez odobrenja SB UN pa do samog čina proglašenja nezavisnosti Kosova 2004. godine u šta su takođe te zemlje bile upletene. S druge strane, ako ne dozvole raspravu imaće mesec dana onesposobljen rad u SB UN što im sigurne ne odgovara ni zbog Ukrajine,“ zaključuje Jovanović.
U drugom pokušaju Rusije da izdejstvuje da se u Savetu bezbednosti raspravlja o NATO agresiji na SRJ njen zahtev su podržale Kina, Alžir, Gvajana, Sijera Leone i Mozambik, ali su SAD, Velika Britanija, Francuska, Ekvador, Japan, Malta, Južna Koreja, Slovenija i Švajcarska bile uzdržane.
Prilikom prethodnog proceduralnog glasanja, u ponedeljak, tri zemlje su bile za diskusiju o NATO bombardovanju, dok je 12 bilo uzdržano. Oba puta proceduralno glasanje o dnevnom redu tražila je Francuska. Predstavnik Francuske u SB UN rekao je da ne želi da ponavlja sve što je rekao i ponedeljak, i da se stav nije promenio.
Uoči sednice, šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da je bio spreman da krene za Njujork ali da sednica verovatno neće biti održana jer je Francuska opet najavila da će tražiti dva proceduralna glasanja. Dačić je podsetio i da je Rusija zapretila da će na svakoj sednici da priča o agresiji i da će svaku sednicu da koristi za proceduralno glasanje
„Rusija nije odobrila plan aktivnosti Saveta bezbednosti za april tako da mi sada već ulazimo u odnosi između velikih sila što nama nije bio cilj“, naveo je srpski ministar spoljnih poslova.