Govoreći o značaju Konvencije, u Ministarstvu su pojasnili da je nedostatak odgovarajućih univerzalnih sporazuma u sferi međunarodne informacione bezbednosti doveo do ogromne eksplozije kriminala u digitalnom prostoru. Kako se navodi, milionima ljudi se nanosi ozbiljna ekonomska šteta, države se suočavaju sa napadima na kritičnu informacionu infrastrukturu i sve to preti ozbiljnim tehnogenim katastrofama.
Ruska strana podseća da je Rusija 2019. godine inicirala formiranje Specijalnog komiteta UN za razradu prve u istoriji sveobuhvatne međunarodne konvencije o borbi protiv upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u kriminalne svrhe. Taj proces je podržalo 79 zemalja članica UN. Važno je napomenuti da je poslednja konvencija UN na inicijativu Rusije usvojena pre više od 20 godina (reč je o Međunarodnoj konvenciji o borbi protiv nuklearnog terorizma iz 2005. godine).
Takođe je saopšteno da je 27. marta na tu temu u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije u hibridnom formatu održan globalni brifing za diplomatski kor. U događaju je učestvovalo preko 50 država i više od 100 diplomata i stručnjaka iz celog sveta. Razgovarano je o pitanjima pripreme za završnu fazu pregovora u UN o izradi univerzalne konvencije o borbi protiv informacionog kriminala.
Govoreći o nacrtu dokumenta, u ruskom Ministarstvu ističu da su glavni zadaci smanjenje digitalnog jaza i eliminisanje tehnološke nejednakosti.
„Cilj je da se udruže potencijali razvijenog i sveta u razvoju, da se stvori efikasan globalni sistem za borbu protiv transgraničnog informaciono-tehnološkog kriminala, da se uzmu u obzir izazovi koje stvaraju, između ostalog, najnovija proceduralna znanja, kvantne tehnologije i veštačka inteligencija“, istakli su u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Navodi se i da tokom čitavog pregovaračkog procesa Rusija insistira na tome da se u konvenciju uključi dugačka lista kriminalnih dela, uključujući „sajber napade“ na kritičnu informacionu infrastrukturu, trgovinu oružjem i drogom i navođenje maloletnika na samoubistvo“.
„Ali najvažnije je što insistiramo na tome da se u dokumentima zabeleže zločini povezani sa korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija u terorističke i ekstremističke svrhe“, ističe ruska strana.
Kako se dodaje, takve tehnologije u rukama kriminalaca postale su gotovo najvažnije sredstvo za izvođenje napada na građane i državu. U Moskvi smatraju da će novi međunarodni sporazum, ukoliko bude usvojen, potkopati digitalnu hegemoniju Zapada koja je podržana, između ostalog, i Budimpeštanskom konvencijom iz 2001. godine. Ona omogućava zapadnim obaveštajnim službama da imaju neograničen pristup elektronskim bazama suverenih država.
„Poslužiće kao osnova za stvaranje međunarodno-pravne osnove u cilju izgradnje globalnog i pravednog sistema međunarodne informacione bezbednosti“, objašnjava Ministarstvo.
Istovremeno skreću pažnju na to da se, za razliku od Rusije, Vašington zalaže za maksimalno usaglašavanje konvencije UN i Budimpeštanske konvencije.
„To znači da Amerikanci i njihovi saveznici umesto univerzalnog dokumenta žele da dobiju sporazum koji je ograničenog sadržaja, koji ne bi nametao nikakve obaveze kolektivnom Zapadu i njegovim IT kompanijama“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Kako se zaključuje, završna faza pregovora održaće se u Njujorku u maju-junu, nakon čega bi trebalo da bude dogovoren konačni tekst sporazuma.
„Uprkos stavu Zapada, Rusija zajedno sa istomišljenicima računa na usvajanje prvog u istoriji dokumenta koji reguliše međunarodnu pravnu saradnju u borbi protiv informaciono-komunikacionog kriminala“, zaključilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.