"Kada sam dobio udarac nije mi delovalo nešto ozbiljno, tek posle pet minuta sam shvatio, osetio sam oštar bol. Pomislio sam da je udarac u rebra, da će da prođe, pokušao sam da nastavim, međutim svaki put kad sam se oslomio na levu nogu osetio sam "seckanje" i zatražio sam izmenu", rekao je Simanić.
I nastavio...
„Fizioterapeut i ja smo otišli u svlačionicu, sa idejom da me izmasira, ali jako mi se išlo u toalet i primetio sam krv. Odmah je nastala frka, što pre u bolnicu, fizio me smirivao, tamo smo odradili snimak, trajalo je 20 minuta, a ja nisam mogao da se ispravim. Posle prvog snimka oni su napisali izveštaj, postoji pet nivoa povrede bubrega, prva tri su hematomi od manjem ka većem, četvrti da je pukao i peti ako su parčići. Oni su rekli da je treći i da sačekamo jutro".
Tada su mi krenuli nepodnošljivi bolovi, rekao sam Gagi Radovanoviću (lekar reprezentacije) da ne mogu da izdržim do jutra, onda su ponovili snimak i rekli su da hitno moram na operaciju, naglasio je Simanić.
"Meni je tada laknulo, neka rade šta god, da me uspavaju, da ne osetim bol, pa neka bude šta bude. Prvo su mi zašili bubreg i rekli samo da se oporavljam, međutim posle tri dana pod bolovima smo ponovili snimak i videlo se da na jednom delu curi urin iz bubrega, pa su uradili drugu operaciju, da ne bih dobio sepsu. Oba puta bila je borba sa vremenom, posle su otvorili po istom rezu, videli šta je, izvadili bubreg i onda je krenuo oporavak".
Simanić je istakao da mu je mnogo pomogla podrška saigrača, da mu je drago što se vratio sa njima kući i da će na leto moći bar da bude sa njima na pripremama za Olimpijske igre u Parizu.
"Potrudiću se da se oporavim, da budem bar sa njima na pripremama, da se družimo, videćemo, da pomognem koliko-toliko", rekao je između ostalog Simanić.