KULTURA

Nije ruski nego srpski: Na konkurs za priču Društva za srpski jezik javili se i studenti iz Moskve

Društvo za srpski jezik i književnost i ove godine različitim akcijama tokom marta obeležava mesec srpskog jezika. Ovoga puta raspisali su konkurs za najbolju kratku priču na srpskom jeziku i iznenadilo ih je kada su dobili priče studenata iz Rusije i Belorusije.
Sputnik
„Raspisali smo konkurs za kratku priču do 500 karaktera uključujući i beline, a jedan od zahteva bio je da autori upotrebe tri frazeološka modela – 'Nije šija nego vrat', 'Grlom u jagode' i 'S mene pa na uštap'. To je specifičan zahtev posebno kada je neko ograničen prostorom za pisanje. Nama se na veliko zadovoljstvo javilo preko 150 autora, a dodatno nas je iznenadilo što među njima ima studenata sa Državnog univerziteta Lomanosov iz Moskve i studenata sa Filološkog fakulteta Državnog univerziteta u Minsku“, kaže za Sputnjik zamenik predsednika Društva za srpski jezik i književnost prof. dr Slavko Petaković.
Time je konkurs dobio međunarodni karakter, a Petaković otkriva da, iako komisije tek čitaju pristigle priče, primećeno je da su ruski i beloruski studenti pravilno upotrebili zadate frazeološke modele:
„To pokazuje njihovu jezičku kompetenciju i da se radi o studentima koji poznaju stilske i semantičke nijanse srpskog jezika“.
Činjenica da su na konkurs Društva za srpski jezik i književnost stigli radovi iz drugih zemalja, govori u prilog velikom interesovanju za izučavanje našeg jezika van Srbije:
„Naročito nas raduje što je to u slovenskim zemljama. Nemerljiv je značaj izučavanja srpskog jezika van granica naše zemlje i to na tako visokom nivou. Svaki student i svaki profesor koji izučava srpski jezik na visokom akademskom nivou je ambasador naše kulture. Studenti koji se upoznaju sa srpskim jezikom, posredstvom njega upoznaju se i sa našom kulturom i tradicijom, sa našom sredinom, prošlošću i oni postaju u svojim zemljama ambasadori. Ti univerziteti postaju kulturna jezgra iz kojih se širi predstava o nama i spram toga je značaj ove pojave nemerljivo važan“.
Petaković ističe da među studentima koji na stranim univerzitetima izučavaju srpski jezik stasavaju budući prevodioci:
„Oni vole jezik za koji su se opredelili i raspoznaju sve nijanse u kulturi sa kojom ih taj jezik povezuje. Oni uspostavljaju neku vrstu mosta između naše i drugih kultura prevodeći književna dela. To pokazuje mogućnost srpskog jezika da uspostavi most sa drugim kulturama i održi veze srpske zajednice, srpske države sa drugima“.
Pogledajte i:
Komentar