"Zafranović je laureat koji svakoj nagradi koju dobije daje i deo sopstvene vrednosti i značaja", naveo je umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić koji je cenjenom filmskom reditelju uručio priznanje.
Zafranović se zahvalio organizatorima festivala na vrednoj nagradi.
"Filmski medij je moj prijatelj i pratilac čitavog života. Živim improvizovano, tamo gde snimam, tamo i živim. Stalno menjam mesta, tako da više ne znam gde sam, gde se nalazim, negde između, putujem" kazao je Zafranović.
On se setio jedne epizode iz svoje bogate rediteljske karijere.
"Bili smo davnih godina na festivalu u Tokiju i Rudolf Sremec, jedan komentarista vrsni, hrvatski, je došao kod mene sav ushićen. Kaže, "druže Zofranoviću, pogledajte gde nas je film doveo, čudesno, daleki Japan". Kad o tome mislim stalno, ta rečenica mi kaže, "pogledaj gde te film vodi, ne samo da te vodi svuda po svetu, nego da te vodi duboko u vlastiti svet". Sada je prilika da se zaista zahvalim svim živim i mrtvim filmskim radnicima koji su samnom radili. Film je jedna kolektivna umetnost. Bez njih naravno da ne bih postavio nijedan film", rekao je Zafranović.
Slavni reditelj se zahvalio ekipi filma "Deca Kozare" čije je snimanje pre nekoliko meseci završeno, a ostvarenje se sada nalazi u procesu postprodukcije.
"E sad možete zamisliti, sto puta sam imao priliku da radim sa takvim entuzijastima, sa takvom energijom, sa takvom voljom da se napravi nešto drugo, da se prkosi, da se udari snažno u oko svi oni koji nas muče...Svi oni koji su nas, kako bih rekao, doveli do nekog gađenja, do nekog zla, nečeg što nije ljudski i mislim da njima treba zahvaliti. Na žalost ima i puno onih koji više nisu na ovom svetu, ali ima ih i puno koji jesu.Pa bih ja ovu nagradu posvetio njima, svim mojim filmskim prijateljima koji su zajedno sa mnom sarađivali i radili" kazao je Zafranović i dodao da gotovo svi autori žive na isti način.
"Mi živimo zapravo jedan paralelni život. Svi se muče oko finansiranja, svi se muče da film dovedu do kraja...Autori su maratonci jer se gotovo svi bore protiv određenih stvari da sačuvaju slobodu unutar toga što hoće da kažu i na kraju dođu na festival. Zato su festivali zaista praznici za nas koji pravimo filmove. Svi gledate u pluća, u srce autora, u ono što je nevidljivo inače. On vam daje sve što ima i mislim da je zato i ovaj festival strašno značajan", kazao je Zafranović.
Zafranovićevo ime je neraskidivo vezano za istoriju Martovskog festivala, pošto je ovde prikazao svoj prvi film 1966. godine, i 2019. predstavio svoj stoti film.
"Između svih ovih godina stala je jedna blistava rediteljska karijera u kojoj su se nizala remek dela u kratkom metru, dokumentarnom i celovečernjem igranom filmu", rekao je Dabić, preneo je Tanjug.
On je napomenuo da je Zafranović nagrađivan na Martovskom festivalu i predstavio se kao jedan od najznačajnijih autora, ne samo kinematografije jugoistočne Evrope već u evropskim i svetskim okvirima.
Dabić je podsetio na Zafranovićeve naslove kao što su "Ave Marija“ (1971), "Prvi valcer“ (1978), "Antika“ (1972), "Rad zida grad“ (1975), "Zavičaj - Vladimir Nazor“ (1978), "„Krv i pepeo Jasenovca“ (1983), "Lica terakota“ (2003) ili "Simfonija nebeskog grada“ (2004).
"Ti filmovi su "deo ne samo istorije, nego i antologije našeg dokumentarizma i kratkog metra", Zafranović je oduvek uživao ugled velikog reditelja, ali i beskompromisnog stvaraoca, za kojega je naš veliki književnik i scenarista Arsen Diklić, svojevremeno rekao 'da se ne boji da po stvarima kopa do dna'", navedeno je iz DOB-a.
Nakon svečanosti dodele nagrade počela je projekcija dokumentarca "Sanjalice" reditelja Vladimira Petrovića
Pogledajte i: