Dok su gradovi poput Musomelija na Siciliji i Zungolija u Kampanji uspeli da prodaju strancima razne napuštene stanove, neki su se uzaludno borili da prodaju svoje prazne kuće.
Među njima je Patrika, udaljeno srednjovekovno selo sa 3.000 stanovnika južno od Rima sa više od 40 imanja koji su napušteni još devedesetih godina prošlog veka. Sve je ostavljeno da jednostavno - trune.
Smeštenona stenovitom platou s pogledom na dolinu Sako u centralnoj Italiji Patrika je idilično mesto, ali u prošlosti život ovde nije bio lak. Mnogi su otišli u potrazi za svetlijom budućnošću negde drugde, ostavljajući domove da prazni zvrje decenijama, piše Si-En-En.
U pokušaju da udahne novi život umirućem selu, gradonačelnik Lućio Fiordaliso pokušava da oponaša uspeh drugih italijanskih sela koja su svoje prazne kuće dala na prodaju za jedan evro ili nešto više od jednog dolara. Do sada je, međutim, imao malo uspeha.
„Prvo smo mapirali sve napuštene kuće i uputili zvanični poziv prvobitnim vlasnicima pozivajući ih da prodaju svoje trošne porodične nekretnine, ali smo uspeli da prodamo samo dve kuće za jedan evro“, kaže Fiordaliso.
U čemu je zapravo problem?
Dok lokalne vlasti u gradovima koji su ostali nenaseljeni zbog zemljotresa i drugih prirodnih nepogoda imaju nadležnost da prodaju napuštene kuće bez dozvole vlasnika za Patriku i druga mesta ovo pravilo ne važi.
„Prvo nam je potrebna dozvola vlasnika, ili njihovih naslednika, za raspolaganje njihovim starim kućama“, objašnjava Fiordaliso i dodaje: „Tek tada možemo da stavimo ove nekretnine na prodaju uz njihovu saglasnost, što čini proces veoma komplikovanim. Gotovo nemogućim.“
Fiordaliso objašnjava da je grad dobio pozitivan odgovor od 10 vlasnika nakon što je poslao javni poziv da ih uključi u projekat kuća za jedan evro, ali su se oni povukli u poslednjem trenutku. Ostali nikada nisu odgovorili.
Gradonačelnik Fiordaliso smatra da su se oni koji su se predomislili možda to učinili zbog problema s rođacima koji polažu pravo na istu imovinu. Napuštene zgrade u starim italijanskim gradovima ponekad su podeljene između više naslednika koji poseduju samo deo – poput kupatila, balkona, kuhinje – i po italijanskom zakonu, ništa se ne može prodati bez pismene saglasnosti svih njih.
„Igla u plastu sena“
U prošlosti je bio običaj da deca nasleđuju delove svoje porodične kuće, uključujući delove zemlje, bunare i voćnjake. Ali nije uvek garancija da će rođaci i dalje biti u dobrim odnosima i u kontaktu.
„Raspolaganje potencijalnim kućama od jednog evra suočeno je s ćorsokakom jer je većina rođaka koji dele istu imovinu bila u međusobnom sukobu iz ličnih razloga ili nisu mogli da se dogovore oko prodaje. Neki su jedva razgovarali ili poznavali jedni druge, drugi su živeli u udaljenim gradovima i čak i u inostranstvu“, kaže Fiordaliso.
U nekim slučajevima domovi nikada nisu bili zvanično podeljeni između naslednika tako da je linija vlasništva prekinuta bez jasnih indicija ko bi trebalo da bude sadašnji vlasnik.
Prema Fiordalisu, pronalaženje potomaka vlasnika koji su emigrirali u inostranstvo, uglavnom u SAD, Kanadu i Argentinu i možda su imali različita prezimena ili su preneli svoju italijansku imovinu strancima, a da nisu obavestili gradsku administraciju, bio je veoma težak zadatak.
„To je kao da tražite iglu u plastu sena“, dodaje on.
Jedine dve napuštene kuće koje je selo Patrika uspeo da proda u okviru svoje šeme po ceni od jednog evra bile su u potpunom vlasništvu dva meštana, tako da nije bilo potrebe za pronalaženjem veza s rođacima iz četvrtog stepena ili pra- praunucima, a oni su mogli da prodaju imanje bez ikakvih komplikacija.
Komplikovani porodični odnosi
U situacijama komplikovanih porodičnih odnosa rođaci bi mogli da odluče da ne prodaju svoj deo zbog pravnih pitanja vezanih za nasledne sporove, a razlog može da bude i čista osveta.
Postoji i mogućnost da su prvobitni vlasnici, koji već dugi niz godina žive negde drugde, oprezni i ne žele da se jave lokalnim vlastima u strahu da će eventualno dobiti da plate zaostale poreze za imovinu i naknade za odlaganje otpada do 2.500 evra.
Još jedan razlog zbog kojeg šema za jedan evro nikada nije počela u Patriki mogao bi da bude i stanje napuštenih domova. Neke od kuća su previše zapuštene da bi bile prodate, tako da dobra volja vlasnika ne znači mnogo.
Meštanin Patrike Đani Valeko i njegova dva brata odlučili su da prodaju napuštenu kuću svojih roditelja da bi videli šta će se dogoditi, ali su ubrzo otkrili da je kuća daleko od poželjne.
Srećom, nisu sve napuštene kuće u Patriki koje bi potencijalno mogle da se prodaju za jedan evro u užasnom stanju, a neke su ipak izazvale interesovanje potencijalnih kupaca.
Pogledajte i: